Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

248 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

званом клирикалном, безплатежно одпадшем, купно наређено, да се десетак од ехгазеззтопа!-них земаља одкупити може; — опредјеленију отношенија алодиалних земаља касајућих се и даље приватним уговорима остављеном.

У местима онима, гди је регулација урбарлална завршена, И тако шта је сесионално, шта ехазеззјопајпо разабрано, лако је начин опредјелити, по коме се накнада учинити, и тако шта се, постојећем пређе у нарави давању, зирзШшган има.

Али у манастирима, гди је главно ово питање, нарочито, што се земље тиче, у коју ова категорију, зеззјопа!ј-ну или ехазе5зтопа!-ну спадају, нерешено, а разнствије овога различије и накнаде за собом носи, то је наравно сљедствије, да пре него што се ово питање прописаним путем Мопазјег 5 диодие 5шПсјетшег аџдш, решило буде, ни начин накнаде определити се не може.

Ово питање није никада решено.

Резолуцијама је високима од год. 1775. 1795. и 1815. само у начелу изречено, да урбариално по међу манастирима и прњаворцима отношеније и провидјеније постојати има. Ово двогубо само бити може, или да се прњаворци као зеззтопанчје или као урбариални Тпаш| канонизирају. У оба та случаја дотационална земља остаје као собственост прњавораца, но у другом случају, земљи ехазезз1опајпој сушчеј, десетак забадава не отпада, дакле је конзеквенција друга, и за то питање ово све једнако још отворено, имало би се предварително прописаним урбариално-судејским путем, год. 1848. прекинутим, решити, монастири пак, и међу тим, у обичају од почетка населенија прњавораца не само до год. 1848. но и по том све до год. 1859. непрекидно постојећем, уживању сирјеч десетка оставити и обдржати, и по наредби самог вис. Патента од 2. Марта 1853. гди се у 5. 61. очито вели — —

Ако је преднаведеним високим Резолуцијама као што се у вис. министеријалном одпису из онога, што је само у начелу речено, да се прњаворци урбариално регулирају, изводи — изречено, да су вопросне Ман. прњаворске земље зеззјопајпе нарави, то се онда није имало шта на пут судејски одложити. За стање сесионално норму закон прописује, а почем је ео поп обзјате постања тог решеније на пут суда истим високим резолуцијама и то ге ш(егеа шпеоте зегмаја отложено, то се онда и тим самим доказује, да то главно питање решено није.

Осим обичних урбариалних благодјејанија имали су и уживали прњаворци још и друга, преко и изван урбариална благодјејанија, и то ова последња као уједно парохијани манастирски, као што су: недавање бира, које сви вообште парохијани, и то сваки ожењен по пол мерова жита, дају, — не обдржавање цркви, и ношеније трошкова за Богослуженије нуждних. Ово су благодјејанија изванурбариална; прекоурбаријална пак: дрварина за ограду, апећсјан 5 е! рго ехигепдо стетајо, при том несечење и невожење дрва урбариалних.

У одкупи вообште урбариалној, предхваљеним Патентом Царским опредељеној, за ова благодјејанија, као нигди иначе, осим у манастирима непостојећа, није никакво провидјеније учињено, и зато, будући да би главном оном начелу јил5 „Зишт сшаие рџепдит“