Arnauti i velike sile

165

побудило Аустрију да жртвује читаву милијарду народног имања, од чести на појачано мирнодопско стање војске, а од чести на пропало] вредности државних хартија? Биће невероватно рећи у XX веку, али ипак изгледа да je истина, да су ту наопаку и анти-државну политику изазвали Језуити. Многи добри Аустријанци изнели су баш у аустријској штампи, да je ово просто језуитско дражвње на рат. „Језуити су љуто страдали с источним питанием. У место римскога, изгледа да he се „шизматички“ крст подићи на Софијској џамији у Цариграду. Русија као најјача држава шизматичког хришћанства постизава велико појачање свога утиnaja на Балкану. С тога језуите у Аустро-Угарској пујдају монархију против Русије и траже помоћ Немачке за случај ако дође до светскога рата. Овоме циљу служе у првој линији паликућски чланци црне интернационале у Немачкој и у Аустрији, па чак и Максимилијан Харден, познати издавач берлинскога часописа „Zukunft“, ставио се у службу ових језуитских паликућа. То се може јасно видети по ономе што je он казао у свом јавно.м предаваььу у Бечу 10 новембра 1912 год. Све се мисли потпуно слажу с изјавама језуитске штампе. Максимилијан Харден доказивао je између осталога; Да Русија и Француска не могу загазити у рат, јер Русији треба година и по времена за саму мобилизацију њене војске, а Француска нема чак ни барута. Француска je бајаги тражила у Виртембергу да купи барута ма по какву цену, али je вели виртембершка влада забранила ту лиферацију. Харден je дошао до овога закључка: .„Ja мислим, да до тога светскога рата неће доћи, ако Аустро-Угарска и Немачка, које заједно могу да изведу на бојиште 6,000.000 одличних војника, само покажу да не зазиру од рата.“ Како Харден