Arnauti i velike sile

167

ропи. Прљави ислам побеђен je и понижен, али то није урадила војска „католичког цара у Европи,“ како je ефхаристички конгрес у Бечу извикао аустријскога цара, него су то учиниле војске шизматичких балканских Словена. А иза њих стоје симпатије не само аустријских него и других Словена. Аустријска политика славизирања подигла je чаки преко граница монархије високе зидове преко којих не могу прећи аустријски државници са својим прохтевима велике силе. Рим je помагао славизирању Аустрије, па je иронија историјских догађаја, којима смо ми сведоци, донела собом да пропаст ислама, та жарка жеља римских слугу, постане уједно пропаст њихових нада за подизање велике римске силе на Балкану противу шизме. А како су језуити умели лепо да предсказују шта he бити ! У истоме броју листа, који би хтео да католички крст подигне на Св. Софији у Цариграду, не само противу Турске, него и противу шизматичке Русије, била je и ова песма језуитскоримског лудила за величиной ; КрсСпашки йоклич. „Е, сад je одиста настао лом на Балкану ! Срби се бију и Бугари, и Грци и Шкипетари, сада напред храбра Аустријо ! Beh и сувише дуго трајао je турски jaрам, па сад су Beh Турци постали чак и слободки зидари, и сад не кољу више само у име Мухамедово, него и у име Ферерово. Напред хришћанска Аустријо ! Ти си вековима продевала племениту крв твојих синова, та je крв натапала земље под полумесецом, сада je дошло време да пожњеш што си сејала. Напред племенита Аустријо ! Рус дрхти, Албион са страхом погледа твој државни топ, пружи руку, узми Византију, сачувај je хришћанству, напред победоносна Аустријо! Са љубављу, којом си се увек одликовала, подај сваком народу што je његово. А ти