Beograd kroz vekove : ciklus predavanja održan na Kolarčevom narodnom univerzitetu

БЕОГРАД У ДОБА КНЕЗА МИЛОША

к.варене“. „Одма сам, каже он, чинио све разложити и сушити, приззавши и књиговезца овдашњега да иј лечи и поправи што се може“. На крају пита Кнеза где ће се ове књиге сместити и хоће ли се за њих правити полице. У одговору на овај Рајовићев извештај Кнез се не чуди што су књиге тако прошле. 107 „Колики су пут за леђа бациле, није чудо што су таке приспеле, те нису гди у лугу сарањене". „Место за књиге, поручује даље Кнез, определиће вам моја Љубица у старом конаку мом гди ћете дати нужне рафове начинити и књиге лепо сложити, да како од влаге тако и од прашине, колико могуће, сачуване буду“. Кад се Димитрије Давидовић 1832 бавио у Беотраду имао је задатак, поред осталог, да уреди библиотеку. Он 1 јуна 1832 јавља Кнезу да ће одмах после прегледа Штампарије приступити уређењу библиотеке „по реду, додаје он, кои сам видио у библиотекама европејским“. 108 С друте стране, помиње се да је 15 фебруара 1832 у стаиу Глигсрија Возаровића на свечан начин, у присуству утледних чиновника и београдских грађана, отворена јавна библиотека, свакако састављена од књига ко>је је Возаровић имао у својој књижари. 109 За ону, међутим, чије је оснивање везано за Типографију и која је била у Кнежеву конаку, имамо и доцније података. Она се 1833 године назива у званичној преписци: Народна библиотека. 110 Од 1832 године она прима и бесплатан обавезан примерак сваке књиге штампане у Типографији. Дајући одобрење да се Доситејеве „Басне“ и Милована Видаковића „Историја славеносербског народа“ штампају у Типографији, Књез наређује да се по један примерак задржи за Београдску библиотеку. 111

У тек пробуђеној атмосфери књижевног и научног рада у Србији јавила се и мисао о оснивању ученог друштва. Димитрије Тирол покренуо је први ту идеју 1832 године. Он је израдио н устав тога друштва и план по коме би се прво скупљао новац, оа тим новцем да се „до свог времена манипулира", па кад фонд буде богат, да се оснује друштво које би стајало под покровитељством кнеза. Устав је предао Штампарији да се штампа. Достављајући га Придворној цензури, Димитрије Исаиловић, администратор ТипографиЈЈе, д|аје своде мишљење Да би ово учено друштво „при данашњим милог Отечества нашег обстојателствама, прерано започето и непотребно било“. Кнез