Beogradske opštinske novine

Број 15

— 58 -

Год. XVII

0 Б Ј А В А Како су попуњена сва места на Новоме гробљу, правилима гробљаноким одређена за велике зидане гробниде првога реда, то је одбор оппхтински, на предлог гробљанског одбора, у седници својој од 9. мартао. г. решио, да у парцелама III, IV, V и VI новога гробља поред пута од улаза ка цркви, с једне и с друге стране буду велике зидане гробнице првога реда. Цена овим гробницама одређена је истим решењем одборским 2000 дин. у сребру заједно са зидањем. За ову цену стиче се право службености за 100 година; после овог времена има се по нова ова цена платити каси гробљанској, ако се жели задржати гробница у службеност за других 100 год. Поред цене од 2000 дин. има уживалац оваке гробнице плаћати годишње по 15 дин. за одржавање исте. Ово се објављујеграђанству ради знања. Од суда општине београдске 10. марта 1899. год. АБр. 1451. у Београду.

0 Б Ј А В А Суд општине града Београда, ставља грађанству на знање, да је на основу одлуке одбора општинског од 4. Марта т. г. под АБр. 1441. концесионар за чишћење нужника и помијара Димитрије Стојановић овд. за време од 1. Јануара ове па до 1. Јануара 1902. год. Цена је за овај рад утврђена на шесш динара од кубног метра (0'30 дин. од акова). Концесионар станује у улици Цара Уроша бр. 45. Од Суда општ. града Београда 8. Априла 1899. год. АБр. 1441.

жави државна дезорганизација и када се на источном обзорју Српске Земље из суморне Азије јави Српском Народу један нови, страховити непријатељ, који ће га временом покорити и тиранисати. Пред опасношћу од Турака забринута српска властела ужурбано тражи спасоносно дубровачко грађанство и обећање да се може са Својим имањем и људима у случају изненадне опасности склонити у Дубровник или у тврђаве на дубровачкој територији. 1 ) После сваке српске погибије слабодушни српски властеличићи, који нису имали у у се поуздања да на свом земљишту погину бранећи своје огњиште, журили се да се што пре дохвате дубровачких граница и зидова. Још одмах после српског пораза на Марици 1371. год. у Дубровник се доселише многи Срби. 1 )

!) Мопит. 8рес(;< уо 1. XXV -стр. 176. (Растић) 1388. Веоггеуапо 1п1ап1о 1 ТнгсМ соп ћшозо Јтре4о 1а 81ауоша теЛНеггапеа, еЛ 1 ргтшр1 (1е11а КаввЈа е<1 АЉаша ЈиМауЈа в4ауапо соп Итоге е ргосигауапо азвЈсигат сов Ка§изе1. Е СЛог§10 Ва1в1 ауеуа 1'аИо 1' 181:а112а (1' еакег ১ге^а!о а11а пођИНк, рег ауег ип гН'и§1о а1сиго Јп осса810пе <Н та1а 1'ог4ипа. 2 ) Мопит. 8рес1;. то1. XIV стр. 42, 235. (Из дубровачких анала:) 1371. Гигопо уепи!;! Ле Вовпа тоШ Во8Пе81 а Ка^чва сои зио ћауеге, 1Гот1П1 гЈсћ], ^иаН 1'игопо рпт! роуо1ап1 а Ка^ива. — Неки дубровачки летописи често мешају политичку Босну и политичку Србију ијамислим да овде треба подразумети досел>енике из политичке Србије. —

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ ВАНРЕДНИ СЈАСТАНАК 14. Аарила 1899. год Председавао председник г. Н. Д. Стевановић; присуствовали члановиоуда: г.г. Стев. Ивковић и К. Симић; од одборника били.т.г. Стојан Пајкић, Дамјан Стојковић, Ђорђе Н. Соколовић, Васа Николић, Коста М. Ђурић, Ђ. Димитријевић, Младен Николић, ТриФун Ђорђевић, Ђока Тошић, И. Козлић, Пет. И. Јовановић, Мих. Ђ. Илић, К. Н. Лазаревић, Д. Тадић, Н. Спасић, К. П. Михајловић. I Прочитан је запионик одборски одлука оедниде држане 10. Априла о. г. и учињене су ове измене и допуне, у решењу КЊБр. 225, да се изоставе речи: „буџета и"; у решењу КЊБр. 227, да се дода: ако после 15 година то земљиште ошптини не затреба. П По прочитању актакв. палилулског АБр. 2997 одбор је изјавио, да је Ђорђе Соколовић предузимач доброг владања и доброг имовног стања. III По прочитању молбе Даринке Сандаљ СтБр. 936 одбор је изјавио мишљење, да се молитељици може дати тражено уверење о њеном породичном односу. IV Председник извештава одбор, да је суд општински решењем ' својим од 5. Апр. 1899. год. АБр. 2653 уступио израду 18 пари одела за позорнике Радисаву Копчалићу кројачу по цени од тридеоет и пет динара од пара. Одбор је решио, одобрава се ово решење суда општинског у свему. V Председник извештава одбор, да је одборска комисија поднела извештај; да би требало, ако ће се кућа куповати за потребу кв. дорћолског, купити кућу Дим. М. Ђорђевића у Душановој улици, пошто је она у'свему погодна за овупо-

Године 1386. велика множина Срба ради спасења од Турака побеже у Приморје. Дубровачка Република у Стону предусретљиво прими ове несретне бегунце. 3 ) Али, ваљда, никада није било веће притицање српског елемента него после Фаталне Косовске КатастроФе. Када је пропала Српска Деспотовина 1459. г. пет српских племићких Фамилија из Требиња: ЉубишиИи, МедишеновиИи, ДабигииновиЛи, РадивојевиКи и ДоброшевиЛи из страха од Турака склањају се у Дубровник, а њихови се људи насељавају на дубровачкој територији. 2 ) У XIV. и XV. веку из најглавнијих српских места елита српскога племства склањала се у Дубровник са својим Фамилијама и благом. Тада је српски елеменат одржао деФинитивну превагу над латинским; тада је довршено потпуно по-

!) Мопит. 8рес(;. уо 1. XXV стр. 174- (Растић) 1386. Ј ТигсМ т ^иеа(;о тегго апДауапо всоггепДо 1а Каззја е<1 ипа раг1е <11 Воавта Опс1е гтраигИа. ^иеПа ^епЈе Г觧1уа 1 и тоНа сор1а рег 8а1уаг81 уегао 1а таппа, е <1а11а гериђђПса Љгопо псеиа(;1 а 8(;а§по. 2 ) Мопит. 8рес<;. то1. XXV етр. 356. (Аналиста Јован М. Гундулић.) СЈиезЈа раигз <3е' ТигсћЈ &сех'а, сће 4и((;1 И ћаћИаиИ <11 (;егга 1'егта ргоспгабзего 1а 1о1'о аа1та(;1опе. Регао 1'и сопсеззо а сјидие Јапп^Не иоћШ сИ ТгеШ^пе, сће 1'игопо Шшбгзсгсћ, МеАгзсепоугсћ. 1)а})!асГпотс1^ КагИооекгсћ е Т)о1>гохсесШ1, сће роззјпо псоУгаг81 (1еп1;го Ка^иза, е Н 1ого соп(а(1Ј1п пе1 1еггК;ог1о поз1го.

требу, алп да је Унрава вар,. Београда задржала од извршења решеше одбора о куповини овекуће. По прочитању тога извештаја комисије АБр. 2944 и акта Управе варошп- Београда, одборје решио, да се кућа Дим. М. Ђор|евића узме под закуп за пет година, под погодбама и цени изложеној у решењу одбора од 18. Фебруара 1899. год. АБр. 1134, а да суд општински изиште од управе вар. Београда Формално решење о задржавању од извршења решења одборског о куповини ове куће, па да на исто у име одбора изјави жалбу господину Министру унутрашњих дела, и ако буде успеха, да се ова кућа купи према понуди и решењу одбора од 4. марта о. г. АБр. 1910. VI Председник извештава -одбор, да је суд општански решењем својим од 14. о. м. АБр. 2962 одредио цену лебу за другу половину овог месеца 24 паре дин. да а се леб продаје по 25 пара у тежини од 1042 грама пошто је средња цена жита за прошлих 15 дана била преко 15 динара. Одбор је примио к знању ово решење суда општинског. \'П Председник извегатава одбор, на Дим. Б. Грујић закупац општ. земљишта на Дунаву тражи, да и за ову 1899 годину плати пола закупне цене, пошто је половина земљишта заузета кланичном пругом. Одбор је решио, да се цена закупна овог земљишта смањи сразмерно заузетом делу, а који је део заузет пругом да оцене: члан суда г. Стев. Ивковић и одборник г. Ђ. Димитријевић. УШ Председник извештава одбор, да пије извршио решење одбора од 8. Априла о. г. АБр. 1205 односно наплате дуга за саграћену калдрму од Јахијела Б. Русоа, јер налази, да је противно интересима општине, па предлаже, да одбор измеии то своје решење у толико, што ће оставити рок од једне године за наилату овог општинског примања. По саслушању овога одбор је решио, србљење Дубровника. При крају XIV века Дубровчанивелеосеби,дасу ; ,лк)ди1€ кршшни и стлри много" 1 ); али, изгледа, да се Дубровачка Сињорија изволела малопохвалити својом старином пред српским владаоцем и властелом. Дубровник је онда био толико имиграцијом колонизован Србима, да је имао тип чисте српске вароши; у жилама дубровачке властеле текао је веома танак млаз латинске крви; у огромној множини Срба понеки странац једва се могао приметити. У Дубровачкој Републици закон је био да новопримљени грађанин на Јеванђељу пред Малим Већем положи заклетву грађанске верности и дужности. У дубровачким Књигама РеФормација сачувао се и модус те заклетве. Године 1345. 18. Априла Раде Санидић, Србин из Босне, овако се заклиње у седници Малога Већа: „Ја, Раде Санидић, кунем се на Божјем Светом Јеванђељу, да ћу бити верним подаником Господина Дужда од Млетака, Господина Кнеза и Општине Града Дубровника, докле год узаживим и да ћу чинити све, све почасти и работе (ап^епа§) Дубровачке Општине, као и остали дубровачки грађани. 1 - 1 )

х ) М. Пуцић, Српски Споменици књ. I. стр. 9. 2 ) Мопшн. 8рес1. уо 1. X. стр. 200., уп. стр. 268.