Besede dra Mih. Polita-Desančića

434

УВЛI)ЛI®S МАЦ. ЈЕЗИКЛ У OGHOBHE ШКОЛЕ.

Фор гледао је да jj сжаловажи, ад су обојица врло добру реплику добили v изврсној беседн др. Ннке Мексимовића. Од Орба т тој знаменитој раеправп гопораху: Миша Сабов.вевик дуго и изврсно. Антожије Хаџик, новосадски послаиик, и Милош Димптријевпћ. Овога последњег беееда је Мафаре врло болела, јер је Димитријевпћ поеланик владине странке од много и много година. Наравно да је законекн предлог о твађању мафареког језика j оеновне школе према огромној векинп мађарекој био огромном већином прпм.вен. Но расправа се продужи j горњој кући. Романеке владике како православни (на челу им митрополит Мирон Роман) тако и Јнијатски говорату жестоко протпв тога законеког предлога. Од српеких владпкане дођебаш нп једанза т j расправЈ на саб ор. Тек после раеправе дао је пок. патријарх Ивачковпћ. v име епиекопата неку нзјавЈ на цара п на владу угарску. Та раеправа j оба дома сабора, може се реКи да је била најзнаменитија све од доба г. 1868 кад се оно доносио закон о тобожњој „равноправностп народноети", против кога су се и онда народноснп посданици (тада још v веКем брбју) тако жестоко борили. Ако је веК ирп адреској дебати у почетку еабореке периоде г. 1878. окупација Боене и Херцеговпне била предметом жеетоких расправа на угареком сабору, ако ее та расправа поновила приликом законеког предлога за узакоњење берлннског уговора то је неизвестнн положај Босне и Херцеговине опет и опет изазивао расправЈ на угарском сабору, јер Босна и Херцеговина истииа не припадаху А} г стро-Угарској, али монархија ипак с тима покрајинама управљаше, те чим је требало