Besede dra Mih. Polita-Desančića

Погледом на то, што је народна црквено-просветна автономија православном српском народу у овој држави ујемчена како старим привинегијама српским, тако и најновијим законодавством угарским, наиме зак. чланком IX. од год. 1868, и што је замашај те автономије поближе и потанко означен j саборском устројству, санкциониеаном највишим решењем од 14. маја 1875; Погледом на то, што на тј ујемчену автономију као кардинално право спада слободан избор патријарха српског и митрополита карловачког, које право српски народно-црквени сабор врши, и што би ово право илузорним постало, ако би се без утицаја сабора ма каква промена у патријаршији учинила; Погледом на то, што не обзирући се, да ли по канонима источне цркве поставњање администратора као таковог у овом случају места има по јасном садржају санкционованог саборског устројства, а наиме по §. 9, §. 12, §. 21 и §. 22, институцији администраторства у опште места нема, јер је за заступство патријарха и за његовог живота и после његове смрти дово.вно провидирано; Погледом на то, што се недају догледати посљедице таковог чина, ако би се патријарху српском могао постављати администратор без сутицаја српског лародно-црквеног сабора: Ми чланови еаборског одбора и према дужности нашег звања и према поверењу, којим смо од сабора на ово место постављени, и обзиром на санкционисано саборско устројство, које нашем законитом деловању за основ служи, а које председништво администратора не познаје морамо против чина постављања администратора као повреде наше автономије каутелу уложити. Но обзиром на то, што је том повредом наше автономије у првом реду повређено право еамога сабора,

463

ИЗЈАВА ЧЛАНОВА САБ. ОДБОРА Г. 1879,