Besede dra Mih. Polita-Desančića

дин миниетар Финанције установио је у Загребу за заједничке чиновнике течај или школт за мађарски језнк. (Гласови; врло добро!) Допустите, по нагодбеном закону, наетава припада у автономне послове. н без дозволе автономне хрватске владе не може се ине сме у Хрвакској отворити ма какав наетавни течај пли школа. Јасна је ствар, да јеу том повређен нагодбени закон. То је морао припознати и сам пошт. миниетар Финанције, кад је гроФ Пејачевић ради ове ствари дошао у Будим-Пешту, обећав у Вагребу, да ће ту етвар изравнити. Гоеподин министар Финанције извињавао се тиме, да је зато ту школу установио у Загребу, јер није попуњена на загребачком свеучилишту катедра за мађарски језик. Но сад је та катедра попуњена. а шкода мађарска за чпновнике још поетоји у Загребу. Каже се, да је та мађарска школа нужна за заједничке чинрвнике. Ако ћемо говорити о потреби за званија у Хрватској, то ја ту потребу не увнђам,' јер по нагодбеном закону и заједнички чиновницп морају у Хрватекој хрватеким језиком уредовати. По ако ћемо говорити о потреби да могу заједнички чиновницп авансовати у Угарској, то је њихова приватна ствар, ако хоће да уче марарски. Ја ћу да наведем један пример. Ја кад сам живио у Хрватској, нисам знао ни цигле речи мађарски, мени је мађарски језик био непознат отприлике као и јапански. (Кретање.) Кад ми Раух бан није допустио одветовати у Хрватској, премда сам био хрватски одветник и против мене, као одветника није могао имати никаквог прнговора npeшао сам у Угарску и за годину дана са великим трудом научио сам толико мађарски, да сам могао овде у Будим-Пешти положити мађарски одветнички испит, те сам почео у Угарској одветовати. Ако је дакле коме потреба, да своје користи ради научи какав језик, тај ће га научити. Ва то не треба из те етвари учења

486

БЕСЕДА О ОДНОШАЈУ ХРВАТСКЕ ПРЕМА УГАРСКОЈ.