Besede dra Mih. Polita-Desančića

важно питање, а то je питање хрватско-славонске Крајине. Познато је. да cv се због тог иитања двапут прекиихди преговори обих краљевинских одбо|>а и као да је питање Крајине било повод одступу бана Мажтраника. Новом бану Пејачевићу тек је пошло за ртком да противности изравна. 11 „Пошто се Финанцијална нагода има да склопи на д,есет година и пошто је извесно, да ее за то време Бурајина мора ттеловити Хрватској, то су Хрвати били тога мњења, да би ва.вало и на Крајину обзир имати. на име су предложили. да кад се Крајина утелови, да према своме худом стању или остане у уживању свега дохотка као и до сада, или спојена Крајина и Хрватска да имају право задржати за автономне ствари 55°/ 0 аза заједничке да еу обвезане давати 45°' 0 . На ово није пристао кра.вевински одбор угарски рекав, да за то нема мандата.“ „Било је још других размирица у обзиру неких доходака крајишких, које су изравнане, као што је то разложио поштовани извештач Фалк, те ми није потребе да.ве о томе говорити.“ ~Но главно питање при тим расправама обих крањевинских одбора било је политично питање спојидбе Крајине. Испрва Хрвати нису се хтели ни упуштати у никакву Финанцијалну нагодбу. док се не реши питање спојидбе; без спојидбе Крајине, рекоше. нема Финанцијалне нагодбе са Угарском. Краљевински одбор угарски са своје стране рекао је, да нема мандата за политично питање о спојидби Крајине, него кра.невински одбор угарски ставио је Хрватима у сигуран изглед спојидбу Крајине. Хрвати на послетку попустише. ПТто до сад хрватско-славонска Крајина није спојена са Хрватском заиста је чсдновата ,ствар, дочим је угарека Крајина већ давно утеловљена Угарекој. Крајишка управа могла је имати емисла док је још Кра-

489

БЕСЕДЛ 0 ОДИОШЛЈУ ХРВАТСКЕ ПРЕМА УГАРСКОЈ.