Besede dra Mih. Polita-Desančića

Франдтску нзреку: ..le remecle devance le mal“ т. j. да je дек гори него болест.“ „Поштовани доме! Та а.л гернатива могсћег решења истонног питања иди р_уско-славенско или аустријскославенско решење та алтернатива да се избегне, као да је довела Кошута на мисао дунавске конФедерације. као савеза независних источних народа са Угарском. Али и ова мисао као да припада оним многим илузијама. које су евојствене Кошуту. Такав савез не треба источним народима. а таког савеза још мање хоке ,Маl;ари. Да су Мађари имали и најмање .наклоности за такав еавез, то за цело не би склопили нагоду са Ауетријом год. 186 7. Дли МаДари одлучно одбише тај савез, јер у савезу са Аустријом налазе бо.ва јемства за њихову народност. Да је Кошут ту његову илузију о дунавској конФедерацији још особито хтео да овековечи у својим мемоарима, готово да је непоњатна етвар. Мој пошт. пријатељ ХелФи каже, да Кошутова књига ва.ва да постане библијом Мађара. Но ја још никад читао нисам мађарске књиге, која је кадра да компромитује и Мађаре и Кошута, као та књига. Да сам Мађар. ја бих забранио да се та књига преводи на ту||з језике. (Кретагве на крајњој левици). Не обзирући се на то, да се из те књиге види, какву је потчињену улогу играла мађарска емиграција у смеровима политике цара Наполеона не обзируки се на то, врло чудновато изгледа, да Кошут пише о савезу са источним народима у исто доба, кад су његове присталице занесени за савез са Турском, или кад би хтели у еавезу са Турском рат против истих источних народа, што Кошут ћутећки одобрава. (Кретање на крајњој левици.) Какву вредност могу имати беседе Кошутове, што их је држао у Енглеској, кад се зна, да Мађари према народностима у Угарској и према источним народима иету политику терају. као што је Ау-

493

БЕСЕДА О ОДНОШАЈУ SPBATCKE ПРЕМА УГАРСКОЈ.