Bitef

RAT I MIR U OČIMA ŠEKSPIRA

e U »Tnoilu i Kresidi« gledamo rezime trojanskog rata, opisanog u trenucima rtjegovog r.aspleta, od momenta kad se Ahi! razbesnio pa do Hektorove smrti, ali događajl gube svoj tragični karakter. latina je da je jedna iena, junakloja, Kresida, pod pritiskom zakona tvrđave i rata prinuđena da ode od svog voiljenog dragana i stigne u neprìjateljski logor, i ovde odmah pada u naruóje drugoga, Diomeda. Od Troila do Diomeda Kresida prevaljuje veoma ikratak put ikoifi je u stvani put nepostojanosti osedanja. Komedija nije potpuna, ali ni tragedia. Oni se preplióu ■u toliko originalnorn koliko ii smètam delu svetske Magióne dramaturgie. ■ Međutim, ono Sto Šekspir stvara neverovatno je modernog i savremenog karaktera. Ne u pogledu subjekta koji, u opštim potezima, ostaje feti, kiasiòni subjekt. ved u mnogostranosti perspektiva. One se tako sukobljavaju, presecaju, razdvajaiju da lezultat, po svojoj d übiti i, sasvim izvodi iz ravnoteže slušaoca ili gledaoca. Junaci komada poprimaju najneobidnrj.u složenost i ôudan profil u kome se veli fiina pokazuje kao niSkost ì gnusnost, a vcselos: i botinosi krunisana je tugotm. Posmatrani sa tradicionaine istoniijiske perspekt'ive, ili bolje redi sa perspective velfkih klasičnih epoha, počev od Nomerà, junaci komada stalno izgledaju obdareni neospornom uzvišenošdu. Ah il, Ajaks, Agamemnon, Menelaj, Odisej, Hektor i ostali su bazileji ôîja je slava preživela vekove. Oni su na svojim pledima nosili diinovsku odgovornosl, donosili odluke koje su, kaiko hi mogio izgledati, usmeravale folk istorie. Ta perspektiva postoji i u Seikspirovoj drami, samo Sto su njeni efekti svedeni na nulu postojanjem mnogo dublje i ozbiljnije istine. Naiime, istine da Abili, Ajaks. Agamemnon, Menelaj. Odisej ne zasluiuju prestii koji su Im poki ornila poikoienja Sto su siedila poste njih. ■ A Tersit nas stalno poziva da komnad »Troìl i Kresida« posmatramo iz tog ugla. a Kao i svi SekspìroVi lakrdijaSi, pod plaštom lodila, Tersit iznosi fundamentalnu istinu i u svojstvu naizmenicnog klovna Ajaksa ii Ahila dopuSta sebi da bude rezoner komada. Od njega saznajemo zemaijske gluposti grd'kih jimalka, podev sa Ajaksom i završavajudi sa Diomedom, o rfjihovoj uobraienosti i sunovosti, o sumnjiivìim odnosima izmedu Ahila i Pat-rokla, o zaledini Ahilovog gneva, zaijubljenog u Prijamovu kder Poliksenu, o neizieóivoj maloumnosti Menelaja. A da i ne govorimo o Pandaru, Kresìdinom stricu, posredniiku u Ijubavnim transakcijama. Sto se tide Ahila, Odiseja i starog Nestore, oni laiu ì varaju sa cinizmom koji se nifiim ne moie opravdati. Pa dak i Hektor, junak nad junaciima, ima trenutke slabosti i straba.

■ Jednom reòju, òitav homerovski svet prikazan je sa zaista savremenog kritiokog gledišta, uz staimi mešavinu filozofske sete i grotesknog humora, koje opisuje istorilo i mitove onako kako to bini naš razum i naš moderni kritiòki duh.

28