Bitef

92

»genet je pisac visoke klase«

U Panorami nove francuske književnosti poznatl esejlst Gaétan Pikon (Gaétan Picon) pise između ostalog i sledeće redove:

»Mnogo se galame diglo oko skandaloznog delà Žana Ženea ... A, međutim, to délo koje ističući do krajnosti osobenosti, kao da doseže do granice gde jedna ispovednička književnost prestaje da nas se tide nlje nam nikada indiferentna. Ono nas dobija i privlači, fascinira nas 1 tera od sebe: mi poniremo u njega s mešavinom žudnje i odvratnostl. OnaJ pakao društva i čoveka, koji su književnici desto pokušal i da zamisle, evo gde ga otkriva jedan svedok koji se iz njega vratio. Evo zadaha apsana, zatvorskih ćelija, osuđenika na smrt i zadaha Jutra pogubljenja; ulazimo u zabranjeni krug o kojem smo sanjali sa radoznalošću i strahom ...

Svetlost poezije preobražava ovaj sumnjivi i strašni pakao svodnika, übica i prostitutki, Najgore blato pod torn svetlošdu dini se da je od zlata. Žene je pisac visoke klasse: njegova gipka proza, kitnjasta, laka, emocionalna i jednostavna, svedana s gracioznošću, familijarna sa uzvišenošću, jedna je od najlepših u danasnjosti ...«

guy dumur o genetovim »sluškinjama«

Kada gledam da se opomenem šta Je —po mome mišljenju najbolje napisano za pozoriste od rata naovamo, setim se desetak pozorisnih delà među kojima pazim da ne zaboravim Sluškinje od Žana Ženea, jedino délo novog autora koje je Žuve (Jouvet) postavio posle rata između Žirodua i Molijera.

Jacque Lemarchand podsetlo nas je nedavno da Je Žane Žene, pišući Sluškinje imao nameru da napiše tragediju poverenica. Sluškinje su pre sveca Hermione i Enone naše klasidne tragedije unapređene do ranga Fedre, Elektre i Medeje. Polazedi od skandala o sestrama Papen tim slušklnjama koje su, kao što je poznato bez vidljivog razloga übile svoju gazdaricu, posto su Jo] dotad vise od trideset godina »dobro i odano služile«

2an Žene, verán svojoj uiozi žrtve, nije hteo dak ni to da da svojim junakinjama, Kler i Solanž, da uspeju da übiju: jedna od njih stavlja se (mistično, moglo bi se redi) na mesto gazdarice voljene i omrznute. i ispija otrovan čaj odenuta u haljinu gospode ...«

armando morero:

compañía nuria espert

Pre deset godina Nurija i ja osnovali smo ovu trupu. Želim pre svega i iznad svega da Izbegne obavezne bilanse našeg rada. Smatram da je najbolji način da to izbegnem da sam sluzio torn teatru, smatrajući da Je pozoriste transmisija kulture, poruka Ijubavi, tribina razumevanja, optužba nepravde 1 opipljiva avangarda napretka.

Zahvalan sam pre svega Victoru Garcijl za njegov entuzijazam i saradnju. Kad sam mu predložio ovu saradnju, rekao je: »Prihvatam Iz mnogih razloga, a pre svega jer se posle deset godina vraćam španskom Jeziku, mom rođenom jeziku.«