Bitef

marx

o ramoovom sinovcu

Danas sam, by accident, pronašao da u našoj kući ima dva primerka »Ramoovog sinovca«, stoga ti šaljem jedan. Ovo jedinstveno remekdelo još jednom će ti pružiti zadovoljstvo. »Svest koja je svesna svoje razdrtosti i tu razdrtost iskazuje«, govori o tome star! Hegel, »to je podrugljivi smeh nad postojanjem, kao i nad zamršenošću celine i nad samim sobom; to je u isti mah sam sebi još jedva primetni odjek čitave te zamršenosti ... To je sama sebe razdiruéa priroda svih odnosa i njihovo svesno razdiranje. Ü toj strani povratka u samost, taština svih stvari jeste sopstvena taština, to jest taština te samosti ... no kao pobunjena samosvest ona spoznaje svoju sopstvenu razdrtost, i u tom saznanju o razdrtosti ona se uzdigia iznad nje .. . Svaki deo ovoga sveta postiže da se njegov duh iskazuje ili da se o njemu duhovito govori, odnosno o njemu kazuje ono što on jeste. Poštena svest (a tu ulogu Didro dodeljuje sebi u dijalogu] smatra svaki moment kao trajno sustastvo, i kao takva ona predstavlja neobrazovanu bezmisaonost, kad ne zna da i ona izopačuje. Razdrta svest je, međutim, svest o izopačavanju, i to o apsoiutnom izopačavanju: dominantan u toj svesti je pojam koji okuplja misli što su veoma udaljene od poštenja i čiji jezik je stoga duhovit. Sadržaj govora duha o samom sebi jeste, prema tome, izopačavanje svih pojmova i realnosti, opšta obmana samoga sebe i drugih, a bestidnost kojom on tu obmanu kazuje. bas zato i jeste velika istina . . . Spokojnoj svesti, koja pošteno svodi melodiju dobra i istine na jednakost tonova, na jednu notu, ovaj govor je pričinjavao kao »bulažnjenje smešno od mudrosti i ludosti« itd. Zabavniji od Hegelevoga komentara je komentar gospodina Žila Žanena, koji ćeš u izvatcima naći kao dodatak na kraju sveske. Ovaj »cardinal de la mer« je nezadovoljan što Didroovom Ramou nedostaje moralna poenta, te je stoga stvar doveo u red svojim otkrićem da sva izopačenost Ramoa potiče otuda što od nije »rođeni gentilhomme« (plemić). Kocebuovsko đubre, koje je on sačinio na toj osnovi, sada se izvodi u Londonu kao melodramska predstava. Od Didroa do Žila Ženena imamo ono što filosofi krste kao regresivnu metamorfozu: francuski duh pred francusku revoluciju a pod Luj-Filipom!

Karl Marks, Pismo Fridrihu Engelsu,

15. aprila 1869.

28