Bitef

hteli su da cenzurišu arrabala

Manifestacija mladih desničara u Džepnom pozorištu Najnoviji komad Fernanda Arabala 'Stavljahu cveću lisice’, koji se prikazuje u briselskom Džepnom pozorištu, stalno je na dnevnom redu hronike. Jednoglasne pohvale kritike nisu übedile sve i neki se još uvek neprijatno osećaju pri pomisli da komad svako veče doživljava očigledan uspeh. Jedan nedeljnik koji izlazi u sredu, preneo je razgovor javnog tužioca Veli-a sa studentom, predstavnikom U.L.B. (Belgijska Liberalna unija), izvesnim Remekersom (Raemaekers). Prema tvrdenju svedoka, veli list, javni tužilac je pozvao studenta da prisustvuje predstavi i da podnese tužbu koja 6e izazvati intervenciju policije. Zaista u utorak uveče četrdesetak izgrednika, svi iz ULB, pokušalo je da izazove incident za vreme predstave. Njihovi neprijateljski povici, nepotrebrii prostakluci i uvrede samo su oneraspoložili publiku. Ali pokušaj je propao i predstava se odvijala normaino. Rože Domani je uostalom bio upozoren da će doći do neočekivane posete ovih ’nepristrasnih posmatrača'. I nije bio jedini, jer su i redakcije nekolicine listova bile upozorene da će doéi do incidente i podeljene su im ulaznice da bi poslale izveštače. Policija je verovatno bila upuéena takode, jer su viđeni policajci u izuzetno velikom broju u šumi Kambr u neposrednoj blizini. A njih sigurno nije uprava Džepnog pozorišta pozvala! ... Sve ovo ukazuje na pripremljenu provokaciju. I oni kojima ovaj komad smeta poslužili su se šačicom desničara i ultraša za svoje ciljeve. Studenti su bili ushićeni što su naišli na komad protiv ugnjetavanja i nepromišljeno su jurišali s psovkom na usnama. Njihova politička mržnja ipak nije uspela da savlada njihovu nespretnost i njihove poruge su bile usmerene na nevine scene nagote. Sto je na njih navuklo neraspoloženje publike. A u pitanju je bas publika, ona je važna! Ko i s kavim pravom šta jedan odrastao čovek može da vidi, pročita il! čuje, a šta ne može. Niko ne primorava ljude da idu u pozorište ili da kupuju knjige, all zabrana jednog književnog ili umetničkog

Scenski prostor: Jean-Pierre Debehault Luc Monheim Igraju (po alfabetskom redu): Vođa ansambla; Fabienne Djanaieff Bob Vergracht Marion Hansel Inspicijent: Serge Kochyne Yves Nees Antoine Patigny Kostimi: Véronique Peunent Serge Valcke Serge-Henri Valcke Za električnim orguljama: Philippe van Kessel

pozorište kao ’panični obred’ (fernando arrabaD

Sad mnogi rasuti po ceiom svetu pokušavaju da stvore jedan obiik pozorišta doveden do krajnjih konsekvenci. Uprkos ogromnim razlikama u našim pokušajima mi od pozorišta pravimo slavlje, obred strogo utvrđen. Tragedija i ginjol, poezija i vulgarnosti, komedija i melodrama, ljubav i erotika, hepening i teorija celine, loš ukus i estetika, istančanost, svetogrđe i svetinja, pogubljenje i slavljenje života, bedno i uzvišeno sasvim se prirodno uklapaju u tu svečanost, taj ’panični’ obred. Sanjao sam o pozorištu gde bi humor i poezija, panika i ljubav činili celinu. Pozorišni ritual bi se onda pretvorio u ’opera mundi’ kao u priviđenjima Don Kihota, snovima Alise, delirijuma K., čak možda očovečenim snovima koji pohađaju noću jednu IBM mašinu. Ali da bi se postigao taj cilj predstavu treba da vodi strogo pozorišna zamisao, ili ako je komad u pitanju, sklop treba da joj je savršen, a da istovremeno odražava haos i zbrkanost života. U naše doba, a to jeste naša sreća, moderna matematika nam dopušta da sagradimo majstorski najtananiji i najsloženiji pozorišni komad. Režija takode, pod prividnim neredom mora da bude primer preciznosti. Što je predstava uspelija (do saučešća gledaoca ili uzvišenog) to komad i režija zahtevaju više brižIjivosti. Takozvani 'poetski’ jezik čini mi se u najboljem slučaju necelishodan, ill pak postaje veštačko sredstvo koje odvlači pažnju gledaoca, ne dozvoIjavajući mu da učestvuje u onome što se dešava na sceni, da bude začaran. U pozorištu se poezija, poetski dijalog rađaju iz košmara i njegovog mehanizma, iz odnosa svakodnevnog i zamišljenog i iz neposrednog a uzbudljivog stila kao ’bačen kamen’. Secam se s kakvom je pronicljivošću jedan od najvećih francuskih pesnika osvetlio dva lica poezije u mom delu: S jedne strane poetske price Pierre-a de la Folie a s druge moje komade. Pozorište koje sad izgradujemo, ni moderno, ni avangardno, ni novo ni apsurdno, teži samo da bude beskrajno slobodno i bolje. Pozorište u svem svom sjaju je najbogatije ogledalo slika koje nam današnja umetnost može pružiti, ono je i nastavak i sublimacija svih umetnosti.

izvesni fernando arrabal

Rodio se u Meleli (bivši španski Maroko) 11. avgusta 1932. Kad je buknuo

15