Bitef

pierre spivakoff

Né le 20 juin 1944 1, square du Vivarais 75017 Paris tél: 754 91 98

Etudes d’art dramatique Cours René SIMON 1962: 2e prix: Victor (R. VITRAC) Mîqp pn eppnp 1964: LES JUMEAUX ETINCELANTS (R. de OBALDIA) Maison de la Culture d’Asnières 1966: Ouverture avec Bernard DA COSTA du ler café-théâtre «Le Royal» avec les mises en scène de: TRIO POUR DEUX CANARIS (B. DA COSTA) LE FRERE DE RASKIN 1967: TRIO POUR DEUX GRUES (B. DA COSTA) café-théâtre «Le Boeuf à l’escamote» GISELLE OU LA MORT DU PRESIDENTE (B. DA COSTA) oafé-théâtre “Le Colbert” 1968: Assistant et lecteur du metteur en scène Claude REGY; LES QUATRE SAISONS (A, VESKER) de 1969 à 1972; Interruption, pour des raisons familiales, de toute activité théâtrale 1972: Mise en scène et rôle de Marguerite: L’AVEU (Sarah Bernhardt) 1973: Mise en scène et rôle de Marc-

Bertrand: DU THEATRE AU CHAMP D’HONNEUR (Sarah Bernhardt) Roles 1965; CLOPIN-CLOPAN (comédie musicale) Théâtre de La Potlnière 1968: LES JUMEAUX VENITIENS (Goldoni) Théâtre 347 Television RUE DU HAVRE (J. J. VIERNE). ■— LE RAYON J (metteur en scène: M. CRAVENNE) GERARD DE NERVAL (émission «LES BONNES ADRESSES DU PASSE) LES CORBEAUX (KERCHSBRON) UNE NUIT A PARIS (KERCHSBRON) Cinema LADY L QUAND PARIS PETILLE THOMAS L'IMPOSTEUR

nezaboravna toska

A. .. i _ . „ , . . , k Jetin SS& za 000 fianaS'laskošnS KoKetan dvorac za 215.U0U raskosno ga namesta najskupocen.pm egzoticmm stvanima . ukrasima, koje je bnzljivo odabrala i skupljala na svim putovanj.ma po sv.m délov.ima sveta - -o j. ... U ovom egzoticnom muzeju, Sara zadivljuje svojom neumornom delatnošću: prima svoje prijatelje, mlade glumee koji žele angažman

u njenom pozorištu, pisce koji je obasipaju rukopisima, bori se sa modiskinjama i nabavljačima svih vrsta. Tu će provesti i svoje poslednje dane. Za vreme Sarine turneje, Sardo je napisao Tosku, treći »komad po meri« za veliku tragetkinju, silovitiji od svih ostalih. I Sara i Sardu znaju da bi neuspeh Toske bio vehka radost njenih neprijatelja. Zato oni ulažu sve napore da osiguraju zajednički tri'umf. Na glavne probe ne puštaju kritičare, da ne bi unapred osudili komad. Kad budu gledali predstavu, uz apiauze publike, manje će biti samostalni. Za osam dana, pre premijere, prodato je ulaznica za 100,000 franaka za premijeru ii naredne predstave. Svi su radoznali, svi žele da je vide posle turneje, i uporede njenu novu ulogu sa njenim ranijim vellkim krea-

ciijama. Uloga sil ovi ti ja od svih ostalih. „Nemoguće je, pise Bering, iići dalje u užasu, u pozorištu, razume se pod uslovom da Sara igra iilogu” I zaista, on a igra svoju novu junakinju sa svom svojom žestlnom i svlm svojim nervima, da publlka treperi i strepi sa njom. Predstava je završena uz burne pokllke: »Sara! Sara! Pisac! Pisac!« Te večeri, na ulioama, po noćnim pariskim lokalima, samo se govorilo o Sari Bernar i o njenom triumfu u Toski. Stampa je jednodusna. »Miko je nlkad nije mogao zaboraviti ko ju je jednom video u ovoj ulozi. Nlko ko ju je video u strašnom trećem činu nije mogao zaboraviti njen izraz lica, u trenutku kad prvi put uviđa šta se događa... Niko nlkad nije mogao zaboraviti mukli udar njenog pada, kad se, na kraju čitia, uspravna, prostire svom svojom dužinom«. Svi su jednodusni u osudi Sarduove drame i u veliöanju Sarinog genija, koji je od jednog neknjiževnog delà stvorio vellku umetničku svetkovinu. Poneta ovlm novim uspehom, Sara opet uobražava da je za sve stvorena. Bllijarsku salu svog dvorca pretvara u atelje, i ponovo vaja i sllka. Ima i književnih pretenzlja i piše jednočin Priznanje koji se, blagodareći Sarinom ¡menu li scenskoj spretnosti, prikazuje u Odeonu s priistojnim uspehom, lako nema ni književne ni psihološke vrednosti. (Dr Dušan Mllačić, Sara Bernar, Jugo-lstok, 1937)