Bitef

Íjgfev. H Kod pozorišne premijere i II uvek viada neko vS’íwí neponovljivo svecano raspoloženje. Ma hoja po reda bila prva ill dvadeseta nju uvek prate radost i uzbudenje, Hvl a rekao bih čak i strah. Zaista je vrlo strašno, kada ¿Шш ! odjekne poslednje zvono, а и г шШ n astaloj tišini razmakne se zavesa i dramaturg, režiser i glumac ostanu nasamo sa gledalištem. I svaki put se rada večita briga: hoče li se stvoriti onaj nevidljivi most između pozo mice i gledalaca, koji će oznaciti radanje novog umetnickog déla? Jer oni koji izlaze na pozorni cu, i oni koji sede u sali, pa onda kolege i koautori, svi zajedno su tvorci umetnosti u istoj meri, jer predstava bez gledalaca to je mrtva predstava . .. Sa ćime i и ime čega izlazimo mi na pozornicu? О сети ćemo govoriti Ijudima, našim savremenicima, koji su ispunili gledalište? To je pitanje na koje se, и krajnjoj liniji, svode sve naše rasprave, traganja i uzbudenja. U odgovoru moglo bi se reéi da je upravo usmerenost repertoara ka jednom posebnom cilju ono što određuje lik danasnjeg p o zarista, njegov pravac i njegov estetski program. Pala mi je и de o cast da vam predstavim je dan od najmladih moskovskih kolektiva pozoriste drame i komedije na Taganki. Ovo pozoriste je cedo današnjice, onih zanimljivih i značajnih procesa koji se odigravaju и drustvenom životu i и umetnosti. Proteklih godina sovjetsko pozorište je doživljavalo burno i srećno doba; uz svestranu podršku partije, ono je ojačalo, sazrelo i pustilo nove i vilaine izdanke. A jedan od takvih izdanaka jeste i pozoriste drame i komedije na Taganki. Za dan njegovog rodenja uzimamo 23. april 1964. A desilo se to ovako: Poznaíi vahtangovski glumac Jurij Ljubimov, zajedno sa piíomcima viSih razreda skole ¡mena Ščukina, relirao je komad Bertolda Brechta »Dobar čovek iz Sečuana«. Ova predstava tako sveža i neobična siekła je ne samo veliku, negó i trajnu slavu. A onda se postavilo pitanje: vredi li rasturiti na razne sírane Ijude koji su je stvorili? Zar ne bi bilo bolje sačuvati predstavu i produziíi njen zivot? Ovu zamisao iskazali su na stranama centralnih listova pisac K. Simonov, najpriznatiji sovjetski naučnici D. Blohincev, B. Pontekorvo i G. Flerov, kao i narodni umetnik SSSR-a B. Babočkin. U isto vreme, rodila se ideja da se и svojsívu glavnog režisera pozorišta pozove zasluzni umetnik RSFSR-a Jurij Ljubimov, a zajedno s njim i njegovi pitomci. Ne bi se moglo reći da je taj zadatak bio lak. Jer pozoriste nije samo zgrada sa pozornicom i parterom, ono je, pre svega, kolektiv

istomišljenika, zaokupljenih istim ciljevima, zadacima i interesovanjem za život i umetnost. Na svom repertoaru pozoriŠte ima sada 18 predstava. Od tog broją, tri ćemo prikazati vama, naiim gledaocima. Na vama je da badete sudije naših traganja. Dakle, kao datum naseg rođendana uzimamo 23. april 1964, kada je na bini po zarista na Tag ans кот trgu odr zana premijera komada »Dobar čovek iz Secuana « od В. Brechta. Jedno od centralnih mesta repertoara našeg pozorista zauzima predstava »A zore su ovde tihe,. .«, prema istoimenoj pripovesti В. Vasiljeva. Radi se o ratu i junackim delima našeg narada u Velikom otadzbinskom ratu. Pripovetka B. Vasiljeva »A zore su ovde tihe ...« posvećena je maloj epizodi, jednam trenutku и džinovskoj borbi za slobodu naše otadžbine; pet devojaka, tobdzija protivavionske artiljerije, i njihov starešina Fedot Jevgrafič Vaskov, igrom ratnih prilika našlo se na isturenom delu franta. Upućeni и poteru za dvojicom diverzanata, oni se neočekivano sukobljavaju sa šesnaest do zuba naoružanih fašista, ali se ni za trenutak ne postavlja pitanje kako postupiti, jer odgovor je samo jedan : nepríjatelju nema mesta na našoj zemlji. I devojke ginu jedna za dragom dobijajući, po cenu svojih života, dragocene trenutke za копает pobeda. Kaliko je o tome knjiga napisano, koliko predstava i filmova rezirano ! A li, toliko je toga u narodnom seéanju vezano za rat, da je ova tema neiscrpna i uvek aktuelna. Sve što treba to je da je uvek dodiruju гике pravih umetnika. Glavnu ulogu и ovoj predsíavi, ulogu starešine Vaskova, ostvaruje zaslužni umetnik RSFSR-a Viíalij Šapovalov. U ostalim ulogama su: Zinaida Slavina, Gotlib Roninson, Jelena Kornilova, Tatjana Žukova, Natalija Sajko, Nina Šackaja, Ivan Bortnik, Viktorija Radunskaja i drugi. Prikazačemo besmrtnu tragediju V. Šekspira » Hamlet «, и prevodu Borisa Pasternaku. Uglavnoj ulozi nastupa Vladimir Visockij. U predstavi uČestvuju: Ala Demidova, Venjamin Smehov, Natalija Sajko, Valerij Ivanov, Lev Štajnrajh i drugi. Na kraju je predstava » Deset dana, koji su potresli svet« po motivima iz istoimene knjige Dîona Rida, izvrsnog američkog komunistę i oduSevljenog poklonika Oktobarske revolucije. Ovo izvoäenje rezirano je kao narodna predstava »sa pantomimom, cirkusom, lakrdijama i pucnjavom«, kao povratak tradicijama proslava prvih godišnjica Oktobra, masovnim priredbama, programima »Piave bluze« i prizorima ROSTA, koristeći uz to i sugestivna sredstva agitacionih plakata. Dočarati herojski patos revolucije, dokazati istinu Lenjina i opravdanost revolucije, nemilosrdno ismejati i žigosati neprijatelje revolucije, кор uzalud pokusavaju da vraie istoriju natrag to je bio zadatak, koji je pozoriste postavilo sebi и svom radu. U predstavi ucestvuje cela pozoriSna trupa. Ulogu Kerenskog igra Vladimir Visockij. U citavom niżu epizodu gledaoci će videti i Valerija Zolotuhina. Predstave »A zore su ovde tihe .. .« i » Hamlet « oblikovao je glavni pozorišni slikar David Borovskij, dobitnik zlatnih medalja na pariskom Kvadrijenalu i na Međunarodnoj izložbi scenograf ije и Novom Sadu, za dekoracije na ovim predstavama.