Bitef

ona ih obavija, kao paulina. Ili, servilno se savija i stvrdnjava, kada na nju treba da sednu kralj, kraljica iii Polonije. Ili, izmile tiho i Ijubazno, kada progonjeni lovek pokus ava da se osnoni na nju (slikar predstave D. Borov ski). Kroz zavesu je vrlo zgodno zavirivati i prisluškivati cas tu, cas tamo, kroz njene poderotine promilu lica, oli, uši i zgrleni prsti raznih njuškala. Tu su i rešetkasti otvori na poda kroz koje se ponekad probija svetlost i baca na lica, koja se pojavljuju iz polumraka senke od rešetaka, a onda sve ponovo tone и polumrak. Slika Danske kao tamnice. Pritajeni suton noli produz.cn na danskog princa. »Na meni se nastavlja suton noli. . .« —re dak iz Pasternakove pesme о Hamletu. Odreden je redosled zbivanja I ne mino van je kraj puta. Sâm sam, i sve tone u hipokriziji. Život proživeti Ni je laka stvar. Ove stihove, takode na poletku predstave, izgovara Vladimir Visocki, izgovara ih uz pratnju gitarę njegovim poznatim, odselnim i promuklim recitativom, i takav spoj Šekspira, Pasternaka i glumca, izrazito današnjeg tipa i današnjeg psihološkog smera, pokazao se kao izvanredan. Pred nama se odmah pojavljuje heroj, lije misli, reli i postupci nisu klasilno hladni, vel za sve gledaoce ljudski objašnjivi. To je heroj na koga ne treba gledati sa strahopoštov anjem. Predstava ima svoje uspone i padove, ali и njoj nema nileg izveštalenog niti banalnog, kako и glumalkim ostvarenjima, tako i и scenskom oblikovanju. Cak ni petao nije pozorisni rekvizit, vel jedan zivi i grlati petao, zbog lije vike gubi se sablast. Dolazi on и sumraku noli, taj olev duh, da bi isprilao sinu о nedelima Klaudija. Pred Hamletom, kakvog smo na ovoj predstavi gledali, ova prila ne razotkriva u tom trenutku svu velilinu zla, njemu dotle nepoznatog. »Übistvo« ponavlja on za duhom. Ali ne uzbudeno, vel tuz.no. Jer, za njega, to nije bilo otkrile, negó samo potvrda pretpostavke, и koju je bio skoro siguran, pa ipak je sebe primoravao i jos le primoravati da sumnja. Hamlet Ljubimova i Visockog zna uopšte mnogo. Ne figurativno releno, nego hladno i realno zna, kakvo je »more nevolja«, kakav le biti » određen raspored zbivanja « i koliko le »neminovan biti kraj puta « za onoga ko se takvom rasporedu usprotivi u letiri oka. U letiri oka — zato, sto dar najdubljeg opažanja stavlja Hamleta daleko ispred svih. Za sve ostale karakteristilna je i u danskoj kraljevini favorizovana sposobnost ka prilagođavanju. Kralj Klaudije, u intepretaciji V. Smehova, miad, cinilan, poslovan i nimalo glup potpuno je svestán da nema potrebe, po dolasku na vlast, nagło rušiti sve formalnosti i rituale ïivota. Ne, rituali i formalnosti ostaju isti, a na prestóla je ona ista kraljica koja je sto svi znaju bila odana Harnletovom оси, plemenitom i mudrom kralju i, iz tih razloga, nalazi u Klaudiju пеки slilnost s njim. Proces prilagodavanja je do krajnosti uprošlen, jer nije uopšte teśko übediti sebe da se u kraljevini Danskoj ništa, u stvari, nije izmenilo i da Ijudi ïive ne primelujuli kako se senke rešetaka prvo nejasno, a zatim sve razgovetnije oslikavaju na njihovim Heima.

»Vek je iščašen i rasklimatan, a veza vremena je prekinuta« ove reći izgovara и predstavi ne samo Hamlet, već i Polonije i Klaudije. Ovaj poslednji, na primer, pun je odlućnosti da namesti veku iščašene zglobove i da ga natera da hoda po žici, a sve to radipo svom ličnom nahođenju. Poloniju, međutim, potreban je snalan gospodar коте če moči da sluH, jer samo и takvom rasponu livotne pozicije leli, po njemu, garancija za normalan tok veka. Spolja gledano, reči mogu izgledati iste, dok će njihovo prikriveno znaćenje biti dijametralno suprotno. A za Hamleta, ta »prekinuta veza vremena« znači ponor između realnosti i visokih moralnih principa, koji su za njega predstavljali personifikaciju lićnosti njegovog oca. »Njegova (Hamletova) Ijubav prema оси dostile stepen obožavanja, zato što и svom оси voll ne neki prażan i besadržajan oblik, već ono prekrasno i veliko, сети teži njegova duša.« Hamlet je svestan da se dogodila katastrofa, ali i pored toga stalno odíale odmazdu, obećanu duhu. Na koji će naćin pozoriite na Taganki istaći specifićnost odgovora, na ono iskonsko pitanje o razio zima takvog odugovlačenja? A ta je specifićnost, r azume se, и ovome: jedan duševno zdrav ćovek mora savladati svoju odvratnost prema übistvu, prema neophodnosti da drugog čoveka liši livota. Ali, hoće li übistvo uzurpatora značiti uspostavljanje prekinutog toka vremena, mogu li se vratiti izgubljeni ideali? Ali, najvažnije je и tome, što ovaj Hamlet, iz pozorišta па Taganki, pored svih svojih saznanja, a možda baš zbog njih, vise od svih drugih meni poznatih Hamleta, plaši se da ne pogreši. On je svakako video, ovaj Hamlet, do kakvih teških posledica dovode makar i nenamerno poćinjene greške. Video je kako ih je и svoje mrele uvlacio hladnokrvno smiSljeni zloćin, i to tako uvlaćio i uplitao, da se vise nije znało gde je sta, a nesreće su narastale i dostizale razmere ¡avine. Đavo je mogao da uzme bilo koji oblik«. Ali, odigrava se i ćuvena »mišolovka«, kralj se odaje, a Hamlet postaje gospodarom apsolutne istine. O diuka je pala, on g azi preko mnogo Ćega u samom sebi preko odvratnosti za übistvo, preko sumnji, lišenih poslednjih uporišta. Pa nęka su ideali stvar prošlosti, a budućnost maglovita, ali današnje cinićno galenje ideała ne sme da prode nekalnjeno. Ра пека i nema izgleda na pobeda, ovaj podli vek ipak mora da bude pozvan na dvoboj. »0 misao moja, odsada krvavom moras biti, ili vredeti nečeš ništa /« Ali na putu »krvave misli « isprecila se sada, očiju raširenih od síraha, kraljica Gertruda. A. Demidova igra jednu ślepo i bezgranićno zaljubljenu lenu. U poletku, ona ćak i ne ćuje sta Hamlet govori o porocima Klaudija, ona ćuje samo kako on govori besno i nepomirljivo : njen voljeni sin o voljenom mułu, njegovom pooćimu. Ona neće da zna, ko je u pravu a ko nije, potrebno joj je samo jedno da ta dvojica live u miru. I tek kad postaje oĆigledno da mira neće biti to neumitno saznanje ukazuje kraljici na njen lićni pad. Povodeéi se za naganom samoodrlanja, ona se grčevito hvata za neupućenost. Saznanja Hamleta su kao rušilaćki vihor prodrla u njenu dusu. Da bi ta saznanja mogła podneti i ponovo je roditi, treba imati moralno zdravlje i hrabrost, koję kod nje vise nije bilo i tako je poćeo proces beznadelnog odumiranja. I mi smo videli,