Bitef

Jaroslavlju, gde je učestvovao u radu estonskih pozorišta, a istovremeno je proučavao i teorijsko i praktično iskustvo sovjetske pozorišne umetnosti. Postao je jedan od najboljih poznavaiaca sistema Stanislavskog, kako u teoriji tako i u praksi. Od 1970. do 1978. pet puta je duže vreme boravio u Finskoj, gde je, na odseku glume Tampereskog univerziteta, držao predavanja о stvaralaštvu Stanislavskog. Na pozornici »Vanemujnea« režirao je više od stotinu dela svih žanrova, izuzimajući balete. Veoma je značajan i njegov zajednički rad sa estonskim sovjetskim kompozitorima G. Ernesaksom, E. Kappom, V. Tormisom, V. Ojakjaerom i dr., kao i sa piscima i dramaturzima: J. Smuulem, R. Parve, L. Promet, К. Merilaas i drugima, na scenskim ostvarenjima njihovih dela. U njegovoj režiji pojavila su se na sceni i dela mnogih moskovskih kompozitora. Veliki uspeh doživela je i njegova režija opere Sergeja Prokofjeva »Venčanje u manastiru« (1962). Značajan uspeh postigao je Kaarel Ird i u interpretaciji klasika, obogativši ih novim i svežim tonovima. Posebno mu je bliska estonska klasika, na primer »Svadbene breze« (1945) i »Svadbeno vino« (1953) Kojdule, »Gradsko dvorište« О. Lutsa i A. Lijvesa (1974) i dr.. Svojevrsni mjuzikli, u kojima su obilato korišćene estonske narodne pesme, jesu »Krojač Ihk i njegova srećna sudbina« A. Katcberga i E. Oja (1962) i »S pesmom kroz selo« E. Vajgura, V. Tormisa i K. Irda (1972). Kao novina u koriščenju narodnih pesama pojavljuju se režije К. Irda »Muške pesme« (1966) i »Ženske pesme« (1977) V. Tormisa (obe à capella). Prve se izvode u najnovijoj obradi, dok su »Ženske pesme« stigle do nas u svom izvornom obliku. Ovi eiklusi sadrže osećanje životnosti i atmosferu proteklih vremena, novi prilaz terni, humanost, izrazitu teatralnost i otkrivanje neprolaznih vrednosti narodnih melodija, kao i sposobnost da se daju u savremenom vidu. Najizrazitije osobine režiserskog rada Kaarela Irda jesu njegovo pravilno shvatanie autorove zamisli, socijaino-kritički stav i nsihološka dubina. Godine 1967. dodeljena mu je državna premi ja SSSR-a za režiju komađa J. Smuula »Divlji kapetan«, opere V. Tormisa »Labudov let« i »Katarina Izmajlova« D. šostakoviča, kao i za tragediju »Koriolan« V. Šekspira. Kao glumačka ostvarenja Kaarela Irda navešćemo uloqu Higginsa (»Pigmalion«, B. Šo), Trigorina f»Ga!eb«, A. Čehov) , Protasova (»Živi leš«, L. Tolstoj) i dr. Osim toga, treba spomenuti i uloge ostvarene na filmu, koje se odlikuju dubinom i snagom unutrašnje strasti. ird nije samo izuzetni govornik več i istaknuti publicist, ciji cianci, na temu istraživanja pitanja dramaturgije, literature, muzike, likovnih umetnosti, pozorišne pedagogije i istorije pozorišta, redovno izlaze na ruskom i estonskom jeziku u dnevnoj

stampi, kao i u posebnim izdanjima. U sastavu sovjetskih zvaničnih delegacija, Kaarel Ird je više puta sudelovao na raznim međunarodnim pozorišnim kongresima, konferencijama i simpozijumima. Pored ostalog, on je predsednik Pozorišnog društva Estonske SSR, član Centralnog komiteta Komunističke partije Estonije, višekratno birani députât Vrhovnog sovjeta Estonske SSR i čian Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Estonske SSR. GRADSKO DVORiŠIE 1. U gradskim dvorištima tartuske zabiti početkom tridesetih godina. Pokretna pozornica naizmenično otkriva dvorište i stanove, sa mnogobrojnim stanarima, njihovim svakidašnjim poslovima i uzajamnim odnosima. Кода tu sve nema. Kao jedna od giavnih ličnosti pojavljuje se Tatjana Nikolajevna, poštena i nesnalažljiva u životu, udovica bivšeg ruskog činovnika, bivša bolničarka, koja uz velike napore podiže svoje dvoje dece, izdržavajući se šivenjem. Osim toga, izdaje jednu sobu dvojici radnika braći Bražnikovim. Tu je i pošteni, dobroćudni novinar Pragi, obdaren izvesnim literarnim sposobnostima, kao i njegova veoma energična žena Marija Sergejevna, po narodnosti Ruskinja. Osim njih, tu je i pralja Vejka, sa svojom kčerkom Roozi, koju zavodi sin kućevlasnika Sajnasa Herbert, student. Pastelli (li stvari, jednostavno, Postol), hiromant, koji zaraduje za sebe i svoju prijateljicu gatanjem I proricanjem sudbine. Vozač Timka i njegova ljubavnica Truude, čijim se »uslugama« koristi i bivši carski oficir Beljski parazit sa prefinjenim manirima. Večito pijani obućar Kapral i njegova žena Paula. Kočijaš Kphv sa svojom ženom Fenjom i gomilom dece. U jednom stanu Manusk (nadimak Salaka-Hleb), špekuliše votkom i krišom drži javnu kuću. Na najnižem stupnju društvenih lestvica, u najzabačenijem kutku dvorišta, u šupi za drva, koja se ponosno naziva »Vila Hortenzija«, žive Trej, bivši moler, Sojn, bivši vrtlar i Sass-Baraban. Prva dvojica bila su nekada imućni Ijudi, ali usled promenljive sreće i načina života, digli su ruke od svega i postepeno se spustili do samog dna života. Sada su najviše zabrinuti pitanjem: odakle stvoriti novae za denaturisani špiritus, bez кода ni dana ne mogu da žive. Ali, bez obzira na sve, u njima se još uvek sačuvalo nešto Ijudskog dostojanstva. 2. Tatjana Nikoiajevna teško saslavlja kraj s krajem.