Bitef

rišna grupa Yuki-za ima dugu tradiciju, izvanrednu nasleđenu tehniku izvodenja i klasični repertoar. Neopterečeni zaostavštinom, oni nastavljaju svoje smele pokušaje obnavljanja, ne bi H tradicija ostala živa i vibrirala u svim istorijskim trenucima. Upravo takav stav u pokušaju preplitanja tradicije sa današnjim vremenima jeste, samo po sebi, nasleđe, koje ova osobita i jedinstvena pozorišna grupa sledi tokom svoje duge istorije. Zahvaljujuči takvom shvatanju nasleđa, Yuki-za je proživeo oko trista godina, dok mnoga druga tradicionalna marionetska pozorišta odumiru j er ne slede zahteve vremena. Osim toga, Yuki-za ne nastavlja da bude samo tradicionalan nego je veoma živ i aktivan kao pozorišna grupa koja odgovara današnjem vremenu. Bio sam u središtu japanskog avangardnog pozorišnog pokreta šezdesetih godina, kada je moj odnos sa Yuki-pozorištem počeo da se razvija. Odlučili su da adaptiraju nekoliko drama sa repertoara avangardnog pozorišta za svoje

marionetske predstave. Prva drama koju su odabrali bila je Shojo Kamen (Devojčina maska), koju je napisao Kara Juro, najreprezentativniji avangardni dramski pisac šezdesetih godina. Glumio sam u drami vodeču ulogu i bio fasciniran mladom i svežom umetnošču Yuki Sessaija, starešine grupe Yuki-za, od koga su me delile najmanje dve generacije. Njegova manipulacija, tradicionalnem ženskpm marionetom, zaživela je briljantno u ovoj avangardnoj drami nove generacije. Od tog srečnog susreta, nastavio sam da radim sa grupom Yuki-za, prosečno jednu režiju godišnje. Kadeči sa njima, eksperimentisao sam sa svojim kontra pristupima, kako bih upoznao jedinstvene scenske tehnike: marioneta i njen manipulator igraju na istom nivou, marioneta i glumač igraju jedan naspram drugog, dok lutkar jednolično izgovara stihove (u večini japanskih lutkarskih pozorišta lutkama se manipuliše uz jednolično pevanje joruri - dramskih balada - ili uz neke druge stilove pevanja). Izvodenje Magbeta bilo je moja zamisao, i to je jedna od drama na-

stala iz naše saradnje. Adaptirana je za Yuki Magosaburoa Jedanaestog, sadašnjeg predstavnika grupe, i bila ponovo režirana. Početna zamisao koju sam imao o ovoj čuvenoj drami Williama Shakespearea, bila je da prikažem Magbetovu unutrašnju borbu u vidu odnosa između manipulatora i manipulisanih. Dalji interes za predstavljanje Magbeta u Yuki-pozorištu sastojao se u činjenici daje predstavu snažno podržao jedinstven ansambl, kao i Sessaiov tradicionalni način predstavljanja scene ludila ledi Magbet. Da bismo pripremili našu predstavu Magbeta, počeli smo da uvežbavamo dramu od samog početka, prateči čvrstu režijsku postavku, da bismo dospeli do udaIjenih dubina drame. Nadam se, kao režiser, da se 'drama smatra vrednom i daje to izraz onih koji žive u savremenom dobu, a ne u vremenima kulturne razlike između Istoka i Zapada ili u vremenima tradicionalnih marionetskih tehnika izvođenja, jedinstvenih za Japan. Verujem da delim takvo osečanje sa članovima Yuki-za, koji su odlučili da dovedu samo marionetu Magbeta, radije nego bilo koju drugu marionetsku dramu iz svog repertoata. □ Sato Makoto. Poruka pozorišne grupe Yuki-za Izražajno obeležje predstava pozorišne grupe Yuki-za sastoji se u torne da, u obredenim slučajevima, samojeden lutkar može manipulisati sa nekoliko lutaka. Kad igra nekoliko uloga, lutkar može da ostvari organsku vezu između njih, iii, u drugom slučaju, izmenom lutaka može potpuno da se isključi. U predstavi Magbet, Yuki Magosaburo i njegove lutke če otelotvoriti glavnog junaka Magbeta, dok če se ostali lutkari kregati i smenjivati iza svojih lutaka. Želeli bisfno da to imate u vidu dok pratile predstavu. Takva tehnika izvodenja deo je našeg nastajanja da stvorimo ono što nazivamo Kugutsu Troupe. Grubo govoreči, pozorišne grupe Kugutsu bile su lutajuče grupe igrača koje su se pojavile u Japanu u toku Heian perioda (X vek). Njihovi članovi nikada nisu bili registrovani u bilo kakve knjige niti