Bitef

umesto svugde prisutnog i u srednjem veku u svemu utelovljenog Boga. Faust mu je potreban kao opravdanje za neosnovani odlazak iz Hada, i dakle, tako se-rada. To je bip največi preokret kóji je čovečanstvo do lada doživelo... vřeme коте su bili potrební velikáni i koje je i rađalo - ... Ijude kóji su koncipirali modernu vlast buržoazije... kóji žive u praktičnoj borbi, kóji se bore, neki rečima i perom, drugi mačem, mnogi jednim i drugim, o nástupu renesanse pišu Marks i Engels. Toliko o Mefistu. Dakle, preokret, dakle. revolucija; u svákom slučaju, neprirodno i nasilno menjanje toká istorije u korist velikána. Onih sa mačem ili mačem i lirom, uz put i zajedno. Kabinetski naučnici tada su bili izuzeci; to su bili Ijudi drugog ili trečeg reda ili oprezni filisiri kóji nisu hteli da opeku svoje prste, piše pomenuti tandem mislilaca u nástavku. To što su socrealističke literárne istorije u prvi niz atributa smestile úpravo Fausta samo je jedna od mnogih grubih nepažnja u njihovim teškim i mučnim pokušajima da svet tumače poraoću jedne ideje; medutim, kada se pokazalo da ipak nisu sposobni da ga protumače, izmislile su potrebu da ga sasvim izmene. Naravno, kako bi ga uskladili sa datom idejom. Johan Faust ili Georg Faust, roden oko 1480. godine (najverovatnije u nemačkoj provinciji). kasnije živi na putu obrazovanja i náuke u Virtembergu, Kelnu, proterivan je iz Ingolštata i Nimberga, a u Krojcnahu gubi mesto učitelja zbog nemoralnog odnosa prema svojim učenicima. Lekár, astrolog, hiromant, čarobnjak, usudio se da tvrdi kako u bilo koje vřeme môže ponoviti sva čuda Isusa Hrista. Pri tom nirnberškora biskupu sastavlja horoskop i prorokuje visokim ličnostima svog vremena. Nedaleko od Frajburga (ime mesta sigurno nije bez značaja) oko 1540. godine umire, naravno, násilnom smrču. Nije poznalo kako, medutim, u trenutku same smrti to i nije više tako važno. Mada je u životu cesto bio klevetán, i napadan, nikad se niko nije.usudio da ga poveže sa Đavolom. To mu kasnije pripisujú tek literate, pošto ne mogu drukčije stvarati čuda osim božjom pomočí ili u veži sa Đavolom. Put kóji biraju - odreduje stil i prefinjenost njihove literature. Otada su mnogi književnici uzimali motiv Fapsta, u večini slučajeva kao opravdanje za put do Mefista. Evropu bez Fausta jednostavno više nije bilo mogučno zamisliti. On je vreme njene sudbonosne greške, vreme dekadentnog samozaborava i gubitka