Bitef

tako saznaje da se u Poljskoj pojavio samozvanac Dmitrij. Car se ljuti na Šujskog i zahteva od njega da potvrdi da je carevič zaista mrtav. Lukavi i prevrtljivi Šujski kune se čaru na vernost. DRUGI ČIN Prva slika Krakov. Kuča Višnjeveckih. Samozvanac priprema pohod na Moskvu i dogovara se sa ostalim zaverenicima. Mladi knez Kurbski, čiji je otac poginuo u izgnanstvu, kune mu se na vernost. Tu su još slobodni plemič Poljak Sobanski, plemič Hruščov, prognan iz Rusije, kao i donski kozak Karela. U Dmitrijevu čast pesnik je sastavio Štihove na latinskem, koje poklanja samozvancu i stavlja mu na glavu lovorov venae. Vojska se sprema za pohod na Moskvu. Druga slika Zamak vojvode Mnišeka. Stari vojvoda Mnišek razgovara sa panom Višneveckim. Raduje se što mu je kči, lepotica Marina, uspela da u ljubavne mreže uhvati budučeg moskovskog cara Dmitrija. Marina ugovara susret sa samozvancem. Treča slika Noč. Vrt. Vodoskok. Susret samozvanca sa Marinom. Marina odbija samozvančeve ljubavne izjave. Njena pokretačka snaga su častoljublje i proračunatost, a ne Ijubav. Pristaje da dà svoju ruku „ne mladiču koji bezumno kipti“, več samo careviču, nasledniku moskovskog prestola, Dmitrij se izdaje pričajuči joj o svojoj monaškoj prošlosti i drskoj prevari. O svojoj budučoj pobedi i carevanju u Moskvi govori vatreno i übedljivo. Marina ga bodri i podržava. Lažni Dmitrij odlučuje da ujutro krene u pohod. Četvrta slika Litvanska granica. Šesnaesti oktobar 1604. godine. Na čelu vojske jašu Kurbski i samozvanac. Mladi Kurbski se raduje povratku u domovinu, ali samozvanac tuguje. Teško mu je što če „ruska krv poteči“. „Napredi I teško Godunovu!“ uzvikuje Kurbski i vojska prilivata poklič, Pukovi prelaze granicu. Kurbski gine. Peta slika Carski savét. Borisa Godunova je iznurila stalna borba. U potrazi za izlazom traži savét od patrijarha. Patrijarh mu priča da se dogodilo čudo; kraj groba careviča Dmitrija jedan slepi starac je progledao. Patrijarh predlaže da se Dmitrijeve svete mošti prenesu u Kremlj kako bi se narod uverio u prevara „bezbožnog zločinca“. Patrijarh tako, voljno ili nevoljno, podseča Godunova na njegovu krivicu. Car ne sluša savét. Zaslepljen je strahom

i čini ono što mu došaptava Šujski: da se obrati narodu. Šesta slika Ravnica u bližini Novgoroda-Severskog. Dvadesetprvi decembar 1604. godine. Bitka. Ruski vojnici beže u neredu. Samozvanac nareduje da dobošari najave prekid dejstava: „Dosta! Siedile rusku krv!“ Sedma slika Trg pred sabomom crkvom u Moskvi. Narod glasno raspravlja o dogadajima. Iz crkve izlazi car Boris. Prosjak-prorok Nikolka mu se obrača, moleči za zaštitu. Car nareduje da mu se da milostinja i traži da se mole za njega. Nikolka odbija da se moli za cara-übicu. Osma slika Samozvanac ispituje u Sevsku zarobIjenika Rožnova u želji da sazna kakav je odnos ruskog naroda prema čaru Borisu i kolika mu je vojska. Odnos snaga nije u korist Lažnog Dmitrija, ali on ipak odlučuje da prilivati bitku. Deveta slika Moskva. Carske odaje. Samozvanac je posle poraza uspeo da sakupi novu vojsku i ponevo preti čaru Borisu. Car poziva Basmanova, koji mu saopštava o previranju medu narodom. Čaru pozli. Patrijarh obavIja obred predsmrtnog zamonašenja carevog. Na samrtnom odru car daje

Vazalstvo lažnih vernika Razgovori sa Jurijem Petrovičem Ljubimovim Staljin ždere raka. Odlomio mu je klešta i krenuo da krcka, sisa, mljacka, škrguče, a jadni Rihter sedi za klavirom i ne počinje. Čeka tišinu. A iza njegovih leda sve to društvo mljacka, zvecka, grgoče. General crvene face počinje Rihteru da preti pesnicom: „Počni, majku ti!“ Rihter ne počinje, čeka tišinu. Zlikovac se onda dosetio, manuo se raka, obrisao šape o štirkani stoljnjak i demonstrativno: piješ! dlanovima. Istog je časa zacarila mrtva tišina. Jadni Rihter se naklonio i... poče muzika. ... Sa Ljubimovim se lesko razgovora. Svojeglav, razdražljiv. Čovek ga pita jedno, on priča drugo. Upušta se и filozofiranje ne dočekavši kraj pitanja i za tili čas sve obrne na anegdotu. Ponovi mu se pitanje i umesto odgovora usledi neka glumačka basna. Ne vredi da ga čovek prekida, a nije ni zgodno. Pozorište vam nije u najboljoj formi. To i sami kažete. A ko je u boljoj formi? Ne vidim ga. Možda Lubjanka. Taganka treba da dospe pod nadležnost Lubjanke. Šalite se, Kakva šala? Pa ja sam bio u Berijinoj družini. Svuda red, strogost. Vidite šta tamo piše? (Zidovi kabineta Jurija Petroviča puni su autograma čuvenih ljudi i prijatelja. Pored ostalog, stoji: „Jura! Nismo badava osam godina duskali kod organa. Jutkevič“). Duskali? Šostakovič je tamo duskao. Pa Meserer, Ruben Simonov, Ohlopkov; pripremali smo programe; Tarhanov je predavao; pojavljivao se Nemirovič-Dančenko. Sve je Berija ujedinio. Znači vi ste pitomac iz Berijinog gnezda? Naravno. On me je i naučio da budem skroman, tih.,. Govorio je tiho? Glasno. Glasno, glasno, glasno. Ulazi, momci u tili čas zatvaraju sva vrata, zlokobna pauza. Brzo seda, ne skida kačket, umotan u šal, kragna podignuta. Momci isto s podignutim kragnama i rukama u džepovima. Tamo su, jasno, pištolji. „Kreči“. Sve se zalaufalo. I tako tri četvrti sata.

poslednja uputstva svom sinu i podučava ga u teškoj veštini upravljanja državom. Zatim uspeva da nagovori bojare da prisegnu na vernost miadom careviču Teodoru. Deseta slika Glavni štab Godunovljeve vojske. U ime Lažnog Dmitrija bojar Puškin predlaže Basmanovu da prekrši svoju zakletvu čaru. Basmanov postaje izdajnik. Jedanaesta slika Moskva. Bojar Puškin saopštava narodu da je u Moskvu stigao zakoniti car Dmitrij. Narod nazdravlja u čast novog cara i navaljuje na Kremlj da bi se dočepao dece Borisa Godunova. Dvanaesta slika Kremlj. Kuča Borisa Godunova. Borisovu decu, Kseniju i Teodora, übijaju u zatočeništvu. Lažni Dmitrij izlazi u pratnji bojara i saopštava da su „Marija Godunova i njen sin ispili otrov“. Narod, užasnut, čuti. Na pozornici se pojavljuje glumač koji je igrao Borisa Godunova i obrača se gledaočima: „Pa zašto čutite? Vičite: „Ziveo car Dmitrij Ivanovič!“ □ A. S. Puškin