Bitef

svira i peva u grupi, koja je prvobitno, dok nisu naučili da sviraju zvučala vrlo pank, ali je kasnije u narodu postala poznata kao »U škripcu«. Bio je veoma slavan, na koncertima su ga uvek zvali na bis, palili šibice i upaljače, objavio je pet dugos virajućih ploča, pevao je čak i prateče vokale u himni »Bože pravde« na Vidovdanskom saboru. Kritičari su tvrdili da je to što radi čas art i konceptualno, čas pop i komercijalno. U svakom slučaju koristili su sve te u našem jeziku pejorativne izraze, dok su devojčice vrištale, plakale i jurile ga. Bio je stalno po novinama i na TV. Doživeo je sve ono o čemu mi smrtnici možemo samo da sanjamo. Saznao je pošto je slavan i postao zvezda, što je, kako to obično u ovakvim biografijama biva, bilo od presudnog značaja za njegov dalji opus. U međuvremenu se upisao na FDU, gde je diplomirao sa godinu dana zakašnjenja i povodom toga napravio žurku, na kojoj su bili apsolutno svi, što, kako to obično u ovakvim biografijama biva... možete uostalom i da pretpostavite. Tokom studija, njegova jednočinka »Hari ne putuje vozom«, priča o dva homoseksualca, od kojih je jedan s ove, a drugi s one strane zakona i u kojoj ovaj s ove sprovodi onog s one strane jugoslovenskom železnicom i tu se onda na napuštenoj stanici u brdima Bosne svašta desi, igrana je najpre u SKC-u, a zatim u Ateljeu 212. Više nije na repertoaru. Njegova diplomska drama »Kraljevo blago«, - priča o dva ostarela kriminalca koji pokušavaju da iskopaju tunel do ispod Skupštine SFRJ, jer su čuli da je tamo zakopano blago Kralja Petra i gde uz blago pronalaze i bombu, koja eksplodira i rastura Skupštinu, dok oni pobegnu u Rio da jedu banane - bila je na repertoaru takode Ateljea 212 od decembra 1987. do aprila 1988. godine. Više nije. Njegov diplomski scenario »Dodir čelika« otkupio je Centar film, ali nikad nije realizovan, kao ni scenario »Opera Babilon« i još mnogo drugih njegovih dela. Ukratko, Delča je, dok mene nije sreo, medu svojim savremenicima bio neshvaćen kao pisac, što je, kako to obično u ovakvim biografijama biva, ostavilo dubok trg na njegovu poetiku. Ali, iako ga sudbina nije štedela, Delča se nije odao porocima, nije emigrirao, već se okrenuo stvarima koje život znače. Godine 1986. se oženio, a 1987. razveo. Ne zna zašto se oženio, ali zna zašto se razveo. Te iste 1987. godine, služio je i vojni rok, i to samo tri meseca. Radio je na Studiju B. Krstio je emisiju »Ritam srca« i njegov glas se, uz dužno poštovanje i dozu nostalgije, još uvek nalazi u špici ove kult emisije. Bas kao i Vedekind, pisao je reklame na radiju i televiziji. Radio je na emisijama školskog i obrazovnog programa, gde je naročito bila zapažena serija o zdravlju i bolestima, čiji je on bio autor. Uradio je čak i jednu epizodu serije »Kocka, kocka, kockica« i to onu o proleću. Radio je kao dramaturg na seriji »Dorne, slatki dorne« i autor je humorističke serije »U ime zakona«. Bio je dramaturg na predstavi »Poslednja potera za zlatom«, u SKC-u, gde se prvi put na sceni pojavio i kao glumac. U emisiji »Neosvest« žonglirao je raznim predmetima, voćem i povrćem i ispuštao humanoidne zvuke. Navija za Crvenu zvezdu. Voli da piese uz disko muziku. Kad poraste, hteo bi da bude pisac i glumac. Nije nikad bio ni filmski ni pozorišni kritičar.

Obrijao se do giave. U knjizi »Ko je ko u Srbiji« pominje se samo indirektno. Ovakva biografija stvorila je od Delče jedinstvenu, kontraverznu i svestranu autorsku iičnost, koja se pre izvesnog vremena pojavila u Direkciji BITEF-a i ponudila mi projekat »Hardcore transsex one man show - Radmilo Gnusni i Radmila Pogana«, koji definitivno predstavlja njegovo odrastanje kao umetnika, jer ée biti ostvarenje njegovog dečačkog sna da, kad poraste, bude pisac i glumac. Ovaj ’one man talk show’, sublimiraće sve stajaće terne Delčine dramaturgy e i sve talente Delče kao showmana; od avangardnih ambicija projekta »Ne verujte onima koji kažu da ovaj komad nema jedinstvo radnje« i laboratorijskog metoda rada svojstvenog onom u mesnim zajednicama, scenskog i seksualnog iskustva pop zvezde gotovo estradnog tona, posledica frustriranosti pisca neshvaćenog među svojim savremenicima, homoseksualne tematike načete u jednočinki »Hari ne putuje vozom«, preko banana u Riju iz drame »Kraljevo blago« i saznanja 0 boleGima koje je stekao u obrazovnom programú TV Beograd, pasve do otkrivenog talenta žongliranja i, naročito, ispuštanja humanoidnih zvukova, koje ga je učinilo slavnim, strasti plesanja uz disko muziku i, najzad, sklonosti ka svemu dekadentnom i svemu što vole niladi. 1 sad, šta biste vi, da ste na mom mestu, uradili? Da vama kao mladom i naivnom dramaturgu Bitef teatra u kancelariju ušeta takva ličnost i pojava, i ponudi tako nešto, vi biste: a) uzeli njegov tekst, prepun grešaka u kucanju, rekli mu »Bićemo u kontaktu«, zaboravili ga istog trenutka, tekst bacili, fasciklu iskoristili za nešto drugo, izbegavali ga bar dve godine dok sam ne prestane da vas juri i tako mu pomogli da bar do svoje šezdesete bude mlad, perspektivan i nepoznat pisac; b) rekli mu da se njegov tekst nikako ne uklapa u repertoarsku politiku vašeg pozorišta, koje se trudi da, na primer, neguje kod nas zapostavljen, a u svetu tako aktuelan teatar pokreta i koreodrame, ali ipak otišli s njim na kafu, jer on je ipak slavna ličnost, a vama imponuje da ste u društvu slavnih; c) odmah biste, bez razmišljanja, pristab, a u sebi izrekli legendarnu rečenicu Richarda O’Briana, autora »Rocky Horror Show-a«, koja glasi: »Daj, Bože, da svi naši pozorišni i rokenrol snovi postanu java!« Možete pretpostaviti za koje rešenje sam seja odlučila, a šta je u ovom psiho-testu donosilo maksimum poena, pokazače vreme i publika. □ Dušana Nikolić

СIТСГ26