Bitef

Suboticu, imaće posla sa Kazalištem, Pozorištem, Gledališčem, Teatrom, KPGT-omi Narodnim pozorištem, Népszínház, gde zlo može da postoji samo kao jedna od tema u predstavama, u kojima je toliko toga rečeno šta će nam se dogoditi, ako... Ako ne shvatamo šta se zapravo događa. □ Borka Pavićević

Istorijski izvori o Kosovskom boju Sima Čirković 1 U peták ujutru prodosmo grad Diopolis. U subotu smo ručali na ušću reke Sakarije. U nedelju prodosmo gradove Dafnusion i Karte i prispesmo u grad Astraviju. Mitropolit se zadrža tu da bi saznao vesti o Muratu. Muratje bio otišao u rat protiv Lazara, srpskog kneza; a kružio je glas, da su obojica, Murat i Lazar bili übijeni u jednoj bici. Zastrašen ovim nemirima, pošto smo se nalazili u državi turskoj, mitropolit otpusti monaha Mihaila; episkop Mihail otpusti mene, Ignjatija i Sergija Azakova, svoga monaha. Najstariji izvor o kosovskoj bici đakona Ignjatija«, Starinar, Treća odnosi se na grupu ruskih serija 12 (1937) 47-54. Ovde je đuhovnika, koji su na putu za reprodukovan njegov prevod, Dve Carigrad 27. juna 1389. u verzije rukopisa o istom putovanju crnomorskora raestu Astraviju čuli o objavljene su u: Книга хожении. Muratovoj smrti i odlučili da što pre Записки русских путешественников nastave putovanje bojeći se nereda. XI-XV, вв., Moskva 1984,101, 111. Prečišćeni tekst beležaka đakona O Ignjatiju i njegovom delu up. Ignjatija predstavio je našoj nauciĐ. literaturu u; Словарт» книжников и Ѕр. Radojičić, »Savremene vesti о книжности древнеи Руси, čast 1, kosovskoj bitéi kod ruskog putopisca Leningrad 1988, 395-397, 2 Onaj prokletnik, veoma osion prema Bogu i njegovoj baštini a istovremeno i veoma drzak prema svima, sada nestade i pogibe od onih o kojima je mislio da ni vest o sili, koja se protiv njih pripremaše, neće izdržati, već da će na

sam glas u okean poskakati. Ali, iako je on pao, naše stanje se neće poboljšati. Ni kada bi svi Turd pomrli, uveren sam da Romeji ne bi počeli pametnije da rade. Šta je razlog tome, neka ispituju kojima je volja. Istražujući to, nikada nećemo doći do kraja, sve dok ostavivši druge, sami sebe ne počnemo okrivljavati. Vizantijski retor Dimitrije Kidon, pogibiji i svoje gledanje na poznati pisac svoga vremena, živeći vizantijsku situaciju. Kidonovu 1389. u Carigrađu bio je u prepisci sa prepisku objavio je R. J. Loeneritz carem-savladarem Manojlom II »Démétrius Sydonés Paleologom, koji je posle turskog Sorresrondance« 11. Studi e testi osvajanja Soluna 1387. boravio kao 208, Città del Vaticano 1960 br. 396, izgnanik na ostrvu Lemnosu. U 350. Prevođ i komentar u S. jednom svom pismu, nastalom Ćirković, »Dimitrije Kidon o neposredno pod utiskom događaja, kosovskom boju«, Zbomik radova najverovatnije u juin 1389, Kidon Vizantološkog instituta 13 (1971) prenosi cam vest o Muratovoj 213-219. 3 A pisa se ova sveta knjiga Otačnik zvani Lapsaitik u dane blagovernog Vuka Stefana, te godine kada kneza Lazara Turci übiše a Amurata cara Srbi. Slava Bogu za sve. Prepisivači knjiga u srednjem veku kratkom periodu izmedu 15. juna i ostavljali su ponekad podatke o 31. avgusta 1389, kada se završavala svome radu ili o svome vremenu u 6897. godina po vizantijskom i vidu zapisa na kraju rukopisa. starom srpskom načinu brojanja Pogibiju kneza Lazara zabeležio je godina. Novo izdanje zapisa, monah Pahomije, prepisivač faksimil i opis kodeksa u Đ, Otečnika, zbornika poučnih tekstova Trifunović, »Najstariji srpski zapisi o o monaškom životu, negde na kosovskom boju,« Gomji Milanovac teritoriji Vuka Brankoviéa u 1985, 14-22. 4 23. juli 1389. Pošto je veoma potrebno da se pobrinemo i o turskim stvarima zbog promena nastalih u tim krajevima, da se naloži vicebajulu, koji bude u Carigradu, da treba da sazove Veće dvanaestorice, u komé će, pošto se iznese i razmotri sve ono što se sazna o tim stvarima, videti i ispitati da li bi bilo korisno za stvar naše Opštine i naših trgovaca da ide kod onoga koji bude na vladi umesto Murata, i ako odluče da treba da ide, tada neka s dobrom milošću ide i predstavi se sa našim verovnim pismom, kője iz opreznosti treba da se načini odvojeno za ličnosti óba sina Muratova, da ga préda onome koji se nađe da vlada. Pošto préda to pismo i pozdravi ga prikladno i saopšti opšte obećanje onim rečima, kője mu se učine korisnim, treba da kaže da je posle polaska naših sadašnjih galija iz Venecije došlo do znanja našoj Vladi, ali ne jasno, rat i novština među uzmožnim gospodinom Muratom, pokojnim ocem njegovim, i knezom Lazarom, o čemu su se različite stvari govorile, kojima se puna vera dati ne može. Ali naša vlada je čula o smrti samoga gospodina Murata, što joj je bilo veoma nedrago, jer smo njega uvek imali kao jedinstvenog prijatelja a voleli smo njega i njegovu državu. Slično smo čuli o srećnom postavljenju njegovom na vlast i vladu istoga oca svoga, što nas je veoma obradovalo, jer kao što smo iskreno voleli oca, tako volimo i skloni smo voleti sina i njegovu vladu i imati ga za jedinstvenog prijatelja;