Bitef

umetnici, neumetnici, narod, njegova deca, životinje, , pustinjska i druga zaprega, vlast, kafanska inteligencija, privatni i opšti sektor. O riziku, odnosno uspehu, obavešteni su pravovremeno - na desetine hiljada kučnih adresa upućena su pisma kojima se građani Subotice upozoravaju da su protagonisti nove umetnosti, ako od nje ne bude ništa, znači da je nisu dovoljno želeli. Svečano odevene građanke u »porti« starog pozorišta kasnije su priznavale da baš ovolike umetnosti nisu dostojne, tj. da je ne razumeju ali svakako joj se raduju. Neka je došla. Ristićeva režija se odvikla od upristojenih dramskih tekstova, kurentne, talentovane dramaturgije [strahojpoštovanja visokoparnih didaskalija. Bar dva domaća velikana šetaju od teatra do teatra sa ožiljkom od Rističevog štriha, žuded, ipak, da dotični prokazan »nestašluk« opet udni malo bluda nad njihovom besprekornom poetikom. Ristić zapošljava javnost pre nego što išta može da joj pruži oglašavajud interes za vanserijsku tematiku, sažimajud nepomirljive istorijske prostore i Ijude, übeđujući da pozorište može biti važnije od skupštinskih debata, a njegova rekvizita sve, bez ostatka i stida. Ništa nije toliko važno da pozorište ne bi moglo biti važnije.. .da li je u tome

RIČARD 111/PHOTO RADOVAN BELESLIN

tajna, svaki put sve moćnije energije koja mu se odziva i koju okuplja ne obećavajući ništa za uzvrat? Cak i pola sata pred najavljeni početak premijere teško je verovati dá će se obistiniti mnogoznačnost obečanja. Stari geštetner istiskuje poslednje stranice programa, traže se još tri televizora, sa Palića putuje kamila da uđe u sliku kamenovanja saudijske princeze... Sto dve godine od prvog izvođenja, Madačeva »Tragedija« se prisera svoga međuratnog boravka među pukom na glavnom trgu Segedina. Puk je sad brojniji, vremena gušća, treba se oblikovati u bič da bi se dospelo u malo raja. Zatečen nekomforom, puk stojeći posmatra svoga muzikalnog Boga kako mađarskim, tužnim merakom, pripravlja malo sveta. Zašto je, uopšte, u međuvremenu, u novom mentalitetu,

pozornica Trga zatomljena?! Da li je bilo nužno da takva ambijentalnost scenske i retoričke javnosti postane tabuom da bi ponovnim otkrićem postala atrakcija i prestup. Što je javnost opširnija, intriga je veća. Toliko začudnosti i obnovljenog protesta stanovalo je samo te jedne večeri na Trgu slobode u Subotici. Ostatak je Ristić izrežirao pomalo parafrazirajud sebe iz bivših projekata i, naravno, putujud dublje i bliže istorijom, politikom, životom. U slučaju scene übistva Alda Mora ili konteksta u koji se na konjskim kočijama uvozi Robespjer, ispostaviće se da je istorija bledo pozorište u odnosu na ono kakvo je u stanju da uprizori Ristić. U nastavku noći, Gradska kuća promoviše puls u svojim ustajalim ćelijama, svako parce prostora imenovano je slikom i ličnošću, od svetih do prostitutki. Da je bilo mogudio bukvalno raskadrirati, u arhitektonsku šemu vratiti ovaj secesionistički kavez, diljem Panonije bi se rasplinuo neviđeni istorijski mix, sublimiran u vrvedi ristićevsku enciklopediju. Ko sve tu nije: Džojs, Atila, Lukač, Kirijevi, Bader-Majnhof, Toler, Hitler, Madae, Bog, Eva, Lucifer. Od koketirajućeg haosa u korne se voljom teatarskog trenutka zatiču paradokšalna vremena i njegovi protagonist! razviće se, posle kraćeg putovanja kroz noć, u subotičkoj Sinagogi, dirljiva slika uredne teatarske

katarze. Tišina koja je četrdeset godioa bila pod ključem, nema cime drugima katarzirati do - svetošću. Ćita se Hagada, hor penzionera na balkonu peva »Nabuka«, u gornjem čelu za stolom dvanaestorice velikih, Denijel Kon Bendit skoro tađuovske nežnosti govorio je: »Je ne comprend pas, je ne comprend pas...« Jedan od onih Ristiéevih prizora dja monumentalnost udara na dušu, emocije, pre nego na estetičke i retoričke poene. Tada i Lajoš Košut, Marks, Bakunjin, Đuzepe Verdi, Garibaldi. .. žrtvuju prevratničke oreole, prelaze u metaforu, likovnost, čulnost. Tragedija i patnja još jednom skončavaju lepotom i plemenitošću. Od toga se nema kud. Dugó, euforično aplaudiramo toj svojoj sudbini. □ Branka Krilović

FIIČARD m/PHOTO RADOVAN BÉLÉSŰN