Bitef

koja je u potpunosti zatvorila krug na relaciji predstava publika - predstava. Igra pozorišta u pozorištu podignuta je na još jedan stepen. Pozorište je metaforu pretvorilo u stvarnost u »životu dvočasovnom«. Intenzivan doživljaj ove predstave jedan je od kamena temeljaca za osmatračnicu koju sam vremenom izgradio sa kője kao pozorišni kritičar posmatram predstave. Znam da su za okruglim stolom govorili o predstavi Janoša Ača prikazanoj na BITEF-u koja je evidentno uticala na stvaranje Harisove predstave. Za mene to nije bilo bitno. Predstavu sam doživio kao spoznaju izvorne teatarske energije koja se oslobađa u teatru surovosti. »Marat-Sade« Akademskog teatra »Promena«, »Soske« Teatra Pralipe i mnogo kasnije »Sus o Sus« a Fura del Bans jesu tri predstave kője sam u vlastitom iskustvu gledanja predstava označio kao potvrde mogućnosti ostvarenja artoovskog teatra. Na liniji Artoovog teatra nastala je u okviru Kotor Festa predstava »Krvoskok« rađena po tekstu Atonena Artoa na koju me je Haris uvukao onda kad je ona gostovala u Beogradu. Predstava se igrala u jednoj ruševini na Dorćolu i možda je najinteresantniji element predstave bio proces inicijacije - ulaska publike u predstavu. Jer, igrati u toj ruševini podrazumjevalo je da gledaoci preuzimaju ulogu hodočasnika koji ide na posvećeno mjesto. Ruševina postaje

bram u komé je Haris prvosveštenik. Za njegovom energijom polaze svi i glumci i publika. Vjeruju mu. Sjećam se da su Harisove zamjerke bile upučene produkcijskim uslovima tadašnjeg Kotor Festa, pod rukovodstvom Ljubiše Ristiéa. Zalio se da nije imao dovoljno próba što je potpuno u saglasju sa Harisovom prirodom jer on probe poima kao laboratorijski rad i čini mu se da uvijek nešto novo može da se smućka u toj laboratory!. Hronološki promatrano prije »Krvoskoka« Haris Pašović je u Kamernom teatru 55 postavio »Bremensku slobodu« Rajnera Vernera Fasbindera. Izabrao sam ovu predstavu za predmet mog diplomskog rada bez naročitog povoda. Bilo mi je bitno da bude jedna repertoarska predstava koju ću moči da pratim cijelu sezonu, jer me je zanimao život predstave, njen prijem kod publike. Tu predstavu sam gledao dvadeset puta. Teatarska sredstva korištena u predstavi bila su prilično reducirana. Sva u crno-bijelim kontrastima, odavala je neku skandinavsku hladnoćui preciznost. Istovremeno, potisnuta erotska energija u liku Gejše, koju je tumačila Vesna Mašić, davala je predstavi potreban naboj. Publika, čije sam reakcije pratio, reagovala je suzdržano, mada je reagovala na par duhovitih crnohumornih momenata u predstavi. Zanimljiva je bila Harisova nervoza kad je pred

KRALJIBI/PHOTO RADOVAN BELESUN