Bitef

Koreditelji predstave, cesto u velikim razmiricama tokom proba, bili su Erich Engel i Brecht. Scenografija Neherova. Komád je doživeo potupni neuspeh, fínansijer predstave Aufricht izgubio je mnogo novca i bio besan na Brechta što nije dovršio komád kako treba. 9. mart 1930. Lajpcig. Premijera »Uspona i pada grada Mahagónija« (Hauptmann, Brecht, Weill, Neher). Reżija Waltera Brugmanna. Dirigent Gustav Brecher. Scenografija i projekcija na platnu Neherovi. Protiv komada su demonstrirali uniformisani nacisti i predstave su mogle da se nastave samo pod uslovom da se polidja postavi duž zidova Lajpciške opere i da svetla u pozorištu gore sve vreme. U to vreme su desničarske demonstracije bile dovoljno ozbiljne da nateraju svakog nemačkog upravnika pozorišta koji nije potpuno odan levici da se dvaput zamisli hoée li prikazati još išta od Weilla i/ili Brechta. Aprii 1933. Sovjetski avangardni reditelj Mejerhold dovodi svoju trupu u Berlin na gostovanje. Poseban utisak na Brechta ostavlja Mejerholdova postavka komada Sergeja Tretjakova »Grmi, Kino«. Sam Tretjakov se zadržava u Nemačkoj i postaje blizak prijatelj i propagator/prevodilac Brechta u sovjetskoj stampi. 23. jun 1930. Berlin. Didaktički komád »Klimoglavac« (Hauptmann/Brecht i muzika Kurta Weilla) u Brechtovoj i Weillovoj produkciji u berlinskom Centralnom zavodu za školsko i stručno obrazovanje sa učenicima i amaterskim orkestrom. Posle napada sa raznih strana, autori su deio preradili i prikazali drugu verziju pod naslovom »Glavoodmahivač«. 18.oktobar1930. Rodenje Brechtove i Weigeline kčeri Barbare. 10. decembar 1930. Premijera didaktičkog komada Hauptmann/Brechta »Preduzete mere«, sa ogromnim horovima berlinskih radnika i dirigentom Ranklom. 6. február 1931. Berlin. Brecht režira »Čovek je čovek« sa Peterom Lorreom. Verovatno najbolja Brechtova predstava pre izgnanstva. Brecht se tu predstavlja kao jedan od najistaknutijih evropskih reditelja. Tretjakov je izjavio daje predstava bolja od najboljeg ostvarenja samog Mejerholda. 19. február 1931. Berlin. Posle gorke javne parnice izmedu Brechta/Weilla i kompanije »Nero Film«, u Berlini! se izvodi Pabstova verzija »Prosjačke opere«. 21. decembar 1931. Berlin. Am Schiffbauerdamm Theater: »Uspon i pad grada Mahagónija« (Brecht/Hauptmann/ Neher), početna režija Brechtova i Neherova, sa Neherovom scenografijom. Brechtove otvorene svadé sa Wedlom tako su se zaoštrile tokom proba da je fínansijer predstave dao Brechtu novae da ode i umesto toga režira »Mati«. S obzirom na nasilje desničarskih snaga u Berlinu u to vreme, predstava je, što iznenaduje, imala nekih pedeset izvodenja i mnogi pozoriśni znalci su smatrali da je bolja čak i od legendarnog izvođenja »Prosjačke opere« 1928. godine u

istom pozorištu. 17. Januar 1932. Berlin. Premijera »Mali« (prerada »Brechtove zajednice« po istoimenom romana Gorkog) u zajedničkoj režiji Brechta i Emila Burrija. Po završetku prikazivanja u redovnom pozorištu, Brecht i Weigel su krenuli sa njom na gostovanja po radničkim četvrtima Berlina i uprkos protestima vatrogasaca izvodili je na raznim improvizovanim scenama, ponekad uz automobilske farove mesto rasvete. 11. aprii 1932. Berlin. Radio-emitovanje »Sv. Jovane Klaničke«, u režiji Alfreda Brauna. 30. maj 1932. Berlin. Premijera cenzurisane verzije fdma »Kuhle Wampe«, u nezavisnoj produkciji, po scenariju Brechta, Slatana Dudowa i Ernsta Ottowatta i u režiji Dudowa. 27. február 1933. Pożar u Rajhstagu. Plašeći se hapšenja, Brecht istog jutra beżi iz Berlina. 7. jun 1933. Pariz. Premijera »Sedam smrtnih grehova« (Weill/Brecht), koreograflja Georgea Balanchinea i Borisa Kochnoa, scenografija Nehera, sa Tilly Losch i Lotte Lenyom u glavnim ulogama. Brecht je učestvovao u nekim probama. Predstava je zatim prešla u London i tamo bila izvođena kratko vreme. Pośle pariske predstave, Brecht odlazi u Dansku da se pridruži Heleui Weigel i deci. Sa novcem dobijenim od Heleninih roditelja i Brechtovog oca, kupuju u Danskoj kucu. 1934. Brecht mahom radi na svojoj »Prosjačkoj operi«, od kője se uglavnorit izdržava tokom 1933. i većim delom 1934. godine. Proleće 1935. Brecht posećuje Moskvu i divi se gostujućem glumcu Mei Lan-fanu. Posle susreta sa Šklovskim, prvi put upotrebljava reč Verfremdung, očigledno prevod Škloskovljevog izraza priem ostranennija. 8. junl93s. Nacisti zvanično oduzimaju Brechtu nemačko državljanstvo. Oktobar 1935. Kopenhagen. Revolucionarna pozorišna trupa Ruth Berlau izvodi »Mati« na danskom. Glavnu ulogu igra prava radnica, Dagmar Andreasen, čistačica na lokalnoj železničkoj stanici. 19. novembar 1935. Njujork. »Mati« Gorkoga, u adaptaciji Brechtove zajednice, u režiji Victora Wolfsona protekloj u neprekidnim sukobima sa Brechtom. Konačno su Brecht i Hanns Eisler odlučno izbačeni iz pozorišta. Scenografija Morderai (Max) Gorelika, koji je postao jedan od Brechtovih najvećih zaštitnika. 4. novembar 1936. Kopenhagen. Danska predstava »Okrugloglavaca i šiljoglavaca«. Zvanično reditelj je bio Per Knutzon, ali je Brecht prisustvovao nizu proba. Scenografija Svenda Johansena. Pozorište Knight’s Hall Theatre dozvoljavalo je jelo i pušenje tokom predstava, što je bio dugogodišnji Brechtov