Bitef

Odborom za antiameričku delatnost, žurno vratio u Evropu. Ruth Berlau je iscrpno fotografisala kalifornijsku i njujoršku predstavu. Februar 1948. Šur, Švajcarska. Premijera Hölderlinovog prevoda Sofoklove »Antigone«: u Brechtovoj preradi i režiji, sa scenografijom Gaspara Nehera i Helenom Weigel u glavnoj ulozi. Pośle premijere u provincijskom gradu Šuru, predstava je preseljena u Cirih za jednu matiné predstavu. Brecht je bio razočaran: nadao se da će u Cirihu biti vise izvođenja. Predstavu je snimila Ruth Berlau, a »knjiga« о predstavi objavljena je 1949. godine. 5. jun 1948. Cirih. Komád Brechta i Hellae Wuolijokija »Puntila i njegov sługa Mati« izvodi se u ciriškom Schauspielhaus. Zvanični reditelj (zbog teškoća kője je Brecht imao da dobije radnu dozvolu u Svajcarskoj) bio je Kurt Hirschfeld, ali je u stvari najveću odgovornost snosio Brecht. Scenografiju je dao Teo Otto, koji je i autor dekora za cirišku prapremijeru (1941) »Majke Hrabrosü«. Muziku je napisao Paul Dessau. Premijera komada bila je u Berlinu 12. novembra 1949. godine. Berlinsku predstavu je režirao Brecht sa Erichom Engelom, i to je bila prva zvanična predstava novog Berlinskog ansambla. Scenografija je biła Neherova, Puntilu je igrao Leonard Steckei a Matija Geschonneck. 11. januar 1949. Berlin. Premijera »Majke Hrabrosti«, u režiji Brechta i Ericha Engela, sa scenografijom Tea Ottoa i muzikom Paula Dessaua. Kostime je radio Kurt Palm. Glavnu ulogu igrała je Helena Weigel, uz Angeliku Hurwitcz kao Katrinu. Proleće 1949. Brecht traži glumce za Berliński ansambl u osnivanju. Formalna koncepcija i budżet za ansambl odobreni su krajem proleća. Za administrativnog rukovodioca imenovana je Helena Weigel, dok je Brechtov položaj u ansamblu opisan dosta nejasno kao Spielleiter. 15. aprii 1950. Premijera J. M. R. Lenzovog »Privatnog učitelja«, u adaptaciji koju su za Berliński ansambl uradili Ruth Berlau, Brecht, Benno Besson, Egon Monk i Caspar Neher. Ja definišem te adaptacije kao prerade »Brechtove škole«. Režiseri su bili Brecht i Neher, scenografiju je radio Neher, a glavnu ulogu igrao Hans Gaugler. 8. oktobar 1950. Novo izvođenje »Majke Hrabrosti« u Minhenu, sa Theresom Giehse, u Kammerspiel. Asistent reditelja bio je Eric Bentley. Originalna berlińska predstava je gostovala u Parizu u leto 1954. godine, izazvala senzaciju pred međunarodnom pozorišnom publikom i potvrdila Brechta kao vodećeg reditelja u posleratnoj Evropi. 13.januar 1951. Posleratna berlińska premijera »Mati« u Brechtovoj režiji, sa Neherovom scenografijom i muzikom Hannsa Eislera. U naslovnoj ulozi Helene Weigel. Jedno od retkih posleratnih izvodenja Brechta sa projekcijama na platini. 23. maj 1953. Premijera »Katzgraven« od Erwina Strittmatera. Muziku je napisao Hanns Eisler, scenografiju i kostime je radio

Karl von Appen, a režirao je Brecht uz asistenciju Manfreda Wekwertha. 17. jun 1953. Ustanak u Istočnoj Nemačkoj. 19. mart 1954. Berlin. Premijera Moliereovog »Don Zuana«, u adaptaciji Bennoa Bessona i Elisabeth Hauptmann uz izvesnu Brechtovu pomoć. Bessonova režija ali i Brechtovo povremeno »mešanje« (Bessonov izraz) u probe. To je prva predstava Berlinskog ansambla u novoj zgradi, tek obnovljenom Am Schiffbauerdamm Theater. 7. oktobar 1954. Premijera »Kavkavskog kruga kredom«, u Brechtovoj režiji uz asistenciju Manfreda Wekwertha, sa muzikom Paula Dessaua i scenografijom i kostimima Karla von Appena. Predstava je gostovala u Parizu 1955. i Londonu 1956. godine. Ova predstava prikazuje Brechta na vrlumcu njegovih sposobnosti kao reditelja prvoklasne družine. 12. januar 1955. Berlińska premijera »Zimske bitke« Johannesa R. Bechera, ministra za kulturu Demokratske Republikę Nemačke i Brechtovog prijatelja od ranih dana u Minhenu. Režija: Brecht i Manfred Wekwerth. 14. avgust 1956. Na samrtnoj postelji Brecht je izdiktirao testament prijatelju iz detinjstva dr Ottou Mullereisertu, sa sledećom odredbom: »Molim svoju ženu Helenu Weigel da nastavi da vodi Berliński ansambl sve dok bude verovaia da se može saćuvati stil pozorišta«. Weigelova je rukovodila pozorištem do svoje smrti, 6. maja 1971. godine. □ John Fuegi

Umetnost & politika u Vajmarskoj Republici 1928 19. januar. Groener nasleđuje Gesslera na mestu ministra Rajhsvera, pośle skandala Febus. 13. januar. Pod predsedništvom H. Manna osniva se Volkverband für Filmkunst. 30. januar. Osnovana Radnička partija nemačkih komunističkih umetnika, sa Heartfieldom, Keilom, Gehrig-Tarsisom itd. 23. januar. »Doživljaji dobrog vojnika Švejka«, reditelj Piscator, scenograf Grosz u Piscatorbuhne (do 12. aprila). Januar. Prokofjev: »Šut« u Kijevskoj operi; samo sovjetska predstava. 10. januar. AIZ organizuje prvo književno vece, Berlin, sa Fleinrichom Mannom. 4. február. Gropius najavljuje nameru da se povuče iz Bauhausa u kőrist H. Meyera. Februar. Leger izlaže u Flecbtheim galeriji u Berlinu. 18. február. Weill/Kaiser: Der Zar lasst sich photographieren, Lajpcig. 25. február. Oedipus Rex, Mavra i Petruška u Kroll-Oper, dir. Klemperer. Februar. Giedion završava predgovor za Bauen im