Bitef

proširivanje bolesti među pacovima, a zatim kod čoveka izuzetnom brzinom. Početkom Vili veka, za vreme nekih zemljotresa u Azi ji, naš kontinent bio je preplavljen »smeđim pacovima« (Mus decumanus ili norvegicus). Ova vrsta je jaca od Mus rattusa koju je sistematično uništila skoro potpuno je zamenjujući. Mus decumanus ne oboleva od kuge, a vaške koje na njemu parazitiraju ne ujedaju čoveka. Na taj način je borba između dve vrste pacova vodila gašenju epidemija kuge. U periodu koji je sledio dr Pasteura, u jeseni 1894. godine Yersin, učenik velikog Pasteura je, u Hong Kongu, otkrio bacil kuge što je označilo konačnu pobedu čoveka u borbi sa jednom od najnemilosrdnijih zaraza istorije: kugom.

Crna Kuga

U jednom pismu iz 1348. Petrarca, ožalošćen zbog gubitka Laure, beznadežno je rekao: »Ova godina ótela nam je ne samo naše prijatelje već je ceo svet opustošila od svojih stanovnika - u kakvim hronikama bi se moglo govoriti o tako pustim kućama, o gradovima ko ji se toliko napuštaju, o to Ii ko tužnim selima, o licima što ih je bol izobličio, o zastrašujućoj i prigušenoj pustinji. Pitaj istoričare, oni ce ostati nemi. Obraćaj se lekarima, oni će biti zaprepašćeni; okreni se filozofima, oni će slegnuti ramenima, gledaće te i prstom pritiskajući usne naredice ti da ćutiš.« Epidemija kuge iz 1348-1350. zaista je bila najnemilosrdnija u Ijudskoj istoriji... Nazvali su je crna kuga ili cesta smrt. Zaraza je došla sa istoka, a polazna tačka je verovatno Centralna Azija, gde su, u istom periodu prohujale i druge nesreće: poplave, zemljotresi, invazije skakavaca. Glad je ozbiljno ugrozila stanovništvo. Kao što se tvrdi, u toku samo jedne godine u Kini je palo 13 miliona irtává. Karavani su bolest preneli ka zapadu u tri pravea: Il 111 Karipsko more Mala Azija Egipat Krim Grčka 1 ta lija Do ulaska u Evropu bilo je jos 24 miliona irtava.

Viza nti ¡sk¡ car loan Cantacuzino ¡e u svojim memoarima prilično detaijno opisao oblike te bolesti u Konstantinopolju, gde su se zajedno pojavile i plućna kuga i kuga sa krastama. »Kod nekin od boiesnika«- beleži memorija ista - »piuca su od samog početka bila napadnuta i zapalila bi se odmah.Grudi su bile pod ¡akim bolom i pune krvi, a zadah je bio strašan. Grio i jezik, izgoreli od prevelike toplote, bill su crni i puni krvi. San ih ¡e napuštao, a njihov nemir nije znao za granice«. Kuga ¡e stigla na italijansko tie na venecijanskim galijama, koje su pristajale u luci Messina. U velikim gradovima: Napulj, Siena, Denova, Venecija i Firenca ona ¡e pokosila stotine hi I jada ljudi. U Dekameronu, Boccaccio ¡e opisao vrstu zaraze sa krastama, insistirajući na uticaju kuge na moralnu ravan (Decameron, tom I). Bilans »Crne kuge« bio je zastrašujući. Iz Centraine Azije do Atlantika ona je za tri godine pokosila više od osamdeset miliona života. Uticaj erne kuge na istorijske dogadaje Počeo je rat či je će ¡me biti »stogodišnji«; godine 1 346. su Englezi pobedi I i u Crécy da bi kroz godinu dana osvojili važnu stratešku tačku Calais. Izbijanjem kuge nastalo je primirje, što je, u priličnoj meri, spasilo francusku kraljevinu. Međutim, kada su Skotlanđani, kao saveznici Francuske, pokušali da zauzmu severni deo Engleske, kuga je opustošila njihovu vojsku. Kuga je takođe pospešila povlačenje mađarske vojske koja je opsedala Napulj u bici u kojoj su kraljevi iz dinastije D'Anjou želeli Napulj za sebe. U Španiji je kuga zaustavila sukob između hrišćanske i muslimanske vojske. A takođe i borbu između Rusa i Poljaka. Neki istoričari su tvrdili da je kuga za vreme Justinijana odigrala odlučujuću ulogu za prelaz iz Antičkog dóba u Srednji vek; na sličan nácin je kuga iz 1348-1350. prouzrokovala prelaz iz Srednjeg veka Renesansu. Kuga u rumunskim zemljama Kugu iz 1 675. godine za vreme vladavine