Bitef

PRELJOCAJ BALLET Trupa Preljocaj, nastala 1984. godine, postalaje Narodni koreografski centar Šampinjija na Marni i Val de Mam 1989. godine. Narodni koreografski centar Pokrajine Provansa - AI pi - Azuma obala, grada Eks-an-Provans i Departmana Ušće Rone postalaje 1996. godine. Danas radi u La Cité du livre u Eks-an-Provansu. Od osnivanja trupe, koja dañas broji 24 igrača, Angelin Preljocaj je uradio vise od dvadeset koreografija, od dueta do delà za 1 2 i više igrača. Devet ih je trenutno na repertoaru. Odlucno savremena, sa naglaskom na stvaralačkom radu, trupa se trudi da očuva predstave kako b¡ igra póstala deo istorijske hronologije i raskinula sa pojmom prolaznosti, koji je uvek pratio balet. Jedan od prioritetaje širenje njenog repertoara u Francuskoj i inostranstvu: Australija, Japan, Kina, Južna Koreja, Nemačka, Italija, Вelg ij a, Slovenija, Hrvatska, Ceška Republika, Madjarska, Makedonija, Albanija, Holandija, Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države, Kanada, Luksemburg... Od 1990. godine Fondacija Paribas predano pruža podršku ostvarenjima Angelina Preljocaja i gostovanjima njegovog baleta.

IGRA ANGELINA PRELJOCAJA Od odlaska iz trupe Dominique Baqouet, Angelin Preljocaj iznenadjuje izborom svojih tema: formalno odavanje pošte mrtvima u A nos heros (1 988), heroizam Jovanke Orleanke u Hallali Romee (1 987), usamljenost seksa u Liqueurs de Chair { 1988). Prethodno je već pobedio na konkursu Bagnolet sa Marche Noir , satirom, u kojoj je izneo svoje misljenje o takmičenjima uopšte. Od Larmes Blances 1 985. godine, njegovo pismo postaje samostalno: muzikalno, apstraktno, sigurno u sebe. Onda je poželeo da rizikuje; da svoju igru upiše u ¡storiju igre od njenog nastanka u XVII veku. Bio je otvoren za sve istorijske uticaje. Tako je koreografisao Romea i Juliju (1 990) za Balet Lionske narodne opere, u scenografiji Enki Bilala, pa Le Pare, složeno putovanje u zemlju Nežnosti (1 994), za Balet Pariske opere. U istom duhu predstavio je „ponovnu posetu” Les Noces, Parade, Spectre de la Rose, što je bio poduhvat koji je nazvao Hommage aux Ballets Russes (Odavanje pošte Ruskom baletu, 1 993). Na festivalu u Šatovalonu, a zatim u Avinjonu, uradio je balet po knjizi Pascala Cuignarda: uspešnu muzičku tragediju, smelu L'Anoure (1 995). Deset godina Preljocaj ide svojim jedinstvenim I originalnim putem. Danas se übraja u veoma cenjene evropske koreografe. Dominique Fretard Izvod iz „La Danse en France 1 996” - letopis AFAA