Bitef

7 ZA TAJNU KOJA CE OSTATI TAJNA (7 FOR A SECRET NEVER TO BE TOLD) Okvir novog delà Wima Vandekeybusa, cine mit о svraki i praznoverice vezane za nju. Predstava Ultima Vez polazi od gotovo zaboravljene pesmice koju su sujeverni deklamovali kad bi videli svrake: Jedan za Tugu Dva za Radost Tri za Devojku Četiri za Dečaka Pet za Srebro Šest za Zlato Sedam za Tajnu koja }e ostati Tajna.

Svraka se smatra vesnikom dobra i zla, istine i neistine, zbilje i noenih mora, tajanstvenih obreda, fantastičnih običaja, pa čak i urnebesnih plesova. Njeni pokreti u letu, skakutanje, sklonost prema sjajnim predmetima, Ijudsko čavrljanje, andrógina pojava i ironična ravnodušnost prema značenjima koja joj pridajemo, motivi su nove predstave Sedam za tajnu koja će ostati tajna (7 for A Secret Never to Be Told). „Ono što mene zanima, jeste promena od poznatog u neizvesno”, kaže Vandekeybus. „Cilj trupe je, prema tome, vizuelizacija ljudskog preobražaja. Svraka i njen gazda putuju i, pod uticajem emoeija, rodova i dragocenih metala, stižu do 'neodredivog'”. Strukturu predstave odredjuje sedam stihova pesmice. Izvodjačl se kreću kroz sedam delova uz već poznatu muziku i nove kompozicije Arnoa, Charo Calvoa, Pascala Comelade, Thiery De Meya, Kimmo Hakoie i Peirrea Vervloesema. Svetska premijera: 23. jula 1997. - Letnji festival,

Grec '97, Barselona. Ultima Vez deluje u Kraljevskom flamanskom pozorištu (KVS), Brisel, dobija podršku od Flamanske zajednice i Državne iutrije i predstavlja kulturnog ambasadora Flandrije. 7 za tajnu koja ce ostati tajna jeste predstava Ultima Vez radjena u koprodukciji sa letnjim festivalom u Barseloni, Grec - Instituía za kulturu, Opština Barselona; Théâtre de la Ville, Pariz i Kraljevskim flamanskim pozorištem, Brisel. Suočeni smo s nemogućnošću da do kraja shvatimo zbivanja oko sebe, njihove medjusobne odnose, razlog zbog kojeg se dogadjaju. Sujeverni pokušavaju da se približe složenosti života tako što, na primer, pridaju neko značenje pojmovima u prirodi. Stvarima koje su same po sebi ravnodušne, pripisuje se moć da bi póstale važne i objasnile zbivanja i osećanja. Jedan za Tugu, dva za Radost, tri za Devojku, četiri za Dečaka, pet za Srebro, Šest za Zlato, sedam za Tajnu koja će ostati Tajna. Svraka, o kojoj je reč u ovoj pesmici, ne razmišija o svetu sa stanovišta tuge, radosti, dečaka, devojke, srebra, zlata ill tajne. Ljudi su ti koji su počeli da povezuju te reči sa brojem svraka koje su videli. lako nisam stvarno sujeveran, opčinjava me nacin na koji ljudi uspevaju da pridaju smisao zbivanjima u svom životu i objasne vlastiti nacin postojanja. Sujeverne Ijude ne mrzi da misle. Naprotiv. Rekao bih da je sujeverje stvaralački nacin hvatanja u koštac sa stvarnošću. Svi osećamo potrebu i žudnju da u nešto verujemo. Istog daña kad sam otkrio ovu pesmicu, rešio sam da je upotrebim kao scenario za svoj novi komad. Scenario u sedam reči. Pozorište - tekst ill rečnik samo od sedam reci: ova krajnja osećanja, dva pola, dva dragocena metala i tajna. Igrači i ja smo uzeli siobodu da tim rečima podarimo postojanje kroz pokret, kroz Ijude. Za svaku sliku smo radili posebnu scenografiju i drugačiji pokret. Hteo sam da ove reci na scenu iznesem na ljudski, strastan način. Jedan igrac igra pticu, drug! je stranac. Ostalih sedam igrača 'nose' svaki pojednu reč, pojednu sliku. A tajna je svuda. Ili možda ne postoji. Možda pozorište vise govori o skrivanju negó otkrivanju. Wim Vandekeybus