Bitef

SKICE ZA PROBE 1. U početku ne beše reč. U početku bese stih. 2, Početak je vreme razmene izmedju Wima Vandekeybusa i igrača / glumaca koji su sa sedam krajeva ovog kontinenta i čije se individualno igračko iskustvo susreje s pričom pokreta u Ultima Vez. Wim uieće glavom: „Nekoje slab, neko пегvozan, neko elegantan, neko privlačan - neću to da übijem. To je ono što je zanimljivo, to je baš ono što hoću da pojačam, da naglasim!”. Zatim sledi ekstenzivno istraživanje: ornitolozi nas oduševljeno upoznaju sa ponašanjem svraka; proučavamo filmove Stareviča, Tarkovskog, Altmana; slike i fotografije; tekstove Teokrita, Octavia Paza, Bertolta Brechta, Alberta Magnusa, Crimmove i druge bajke,

Gastona Bachelarda, Rudyarda Kiplinga, Jeffa Kazelskog, Luigia Pirandella; ...a na velikom stolu u radionici, od samog početka proba, nabacane knjige o sujeverju, predznacima i misticizmu. Igrači, a pogotovo Wim, prelistavaju ih, iščitavaju. To su koreografove omiljene knjige. Wim je neverovatno gladan: neprestano traži impulse, „odskočne daske” za svoje oglede. Dva od tih izvora nadahnuća su mu nerazdvojni pratioci: Milorad Pavić i Paul Bowles. „Svako ko hoce da pravi predstavu, treba najpre njih da pročita”. 3. Tokom stvaralačkog perioda rad se retko usredsredjuje na jednu tačku. Treba doći do čistih linija i obratiti pažnju na pojedinosti, alije, naravno, svaki korak nadahnut željom da se nadje malo u velikom i veliko u malom. Postoji izrazita želja za odlučnim, spontanim i brzim pokretom; on, medjutim, nikad ne sme da bude jednoznačan.