Bitef

Nacionalnij teatr "Ivan Franko" - Kijev, Ukrajina Tri sestre

Nacionaino akademsko dramsko pozorište "Ivan Franko" zasluženo šmátrajú vodećom pozomicom, nacionálnom pozorišnom akademijom Ukrajine. Ono je osnovano 1920. godine, u gradu Vinica. Glumački ansambl pozoriš-

ta odüvek se odlikovao harmoničnom ravnotežom predstavnika istočne i zapadne Ukrajine, koja je rezultirala odmerenim spojem originalnih umetničkih karakteristika, tipičnih za ove regione. Tokom osamdeset godina rada ovog kolektíva, u brojnim predstavama i

likovima ovaploćen je umetnički život ukrajinskog narada, njegova težnja ka visokim idealima, sreći і nezavisnosti. Stvaralački napori pozorišta u sovietskom periodu nisu uvek ¡mali uzlaznu putanju. Državni sistem je nastojao da ¡spolitizuje glumački sastav i unifikuje njegovu estetiku. Ponekad mu je to połaziło za rukom. U najboljim pozorišnim ostvarenjima, koja su uglavnom svrstavana u klasični repertoár, profesionalci su Ірак pružali primer nezavisnog filozofskog mišljenja i duhovne slobode. Više od četrdeset godina (1920 1966) umetnički voda pozorišta blo je istaknuti glumac, reditelj i organizator pozorišnog života Gnat Jura. Bez obzira na činjenicu da je slobodan razvoj pozorišta, nesputanost njegovih estet-

skih eksperimenata, kóji pripadajú 20im godinama, zaustavljen pod pritiskom "socrealističkih" ograničenja narednih decenija, umetnička ideja vodilja reditelja, a time i pozorišta koja je on predvodio, uvekje bila narodnost scenskih ostvarenja. Uprkos ideološko-političkim neprilikama kóje su prouzrokovaie smrt Lesja Kurbasa i poništile njegov avangardni postupak, Gnat Jura je bez rezerve primao u pozorišnu trupu glumce, reditelje i slikare - učenike i saradnike ovog ve I i kog refo rm ato ra ukrajinské scene. Klasično izvođenje drame Ukradena sreća I. Franka iz 1940. godine, u režiji G. Jure, predstavlja jedinstveni primer u pozorišnoj praksi u celini, kao i u radu određenog majstora, kada se uprkos političkoj cenzuri u klasično delo iz prošlosti unosi aktuelni moralni podtekst, ističe njegova podudamost s problemima i strepnjama savremenika. Uspeh svaké predstave, njeni umetnički dometi, kako za vreme úprave Gnata Jure tako i kasnije, bio je obezbeđen zahvaljujući umetnosti istaknutih glumaca, poput, prvenstveno samog Gnata Jure, kao i A. Bučme, N. Užvij, J. Šumskog, D. Miljutenka, R Njatka, V. Dobrovoljskog, J. Ponomarenko, N. Koperžinske, R Kumančenka, J. Gašinskog, 0. Kusenka, M. Jakovčenko, M. Panasjeva, J. Tkačenko, V. Cimbalista,

M. Zadnjiprovskog i dr. Od tada i do dana današnjeg "piva pozomica" Ukrajine okuplja prvorazredne glumačke talente. Pošle perioda zastoja sedamdesetih godina, autoritet pozorišta ponovo raste kad je na njegovo čelo došao reditelj Serglj Dančenko, čija se umetnost formirala na sceni Lavovskog pozorišta "Marija Zanjkovecka" i bila je obeležena visokom kulturom, osečanjem savremenog ritma života, estetskim preporodom. Na sceni pozorišta "Ivan Franko" (od 1978. godine) S. Dančenko múdro nastavlja i razvija najbolje dugogodišnje tradicije pozorišta, uskladivši ih sa savremenim svetskim tokovima i principima. Saradnja sa siikarom D. Liderom, kao ì sa nadarenim glumcima poput: B. Stupke, S. Oleksenka, V. Ivčenka, N. Lotocke, V. Rozstaljnog, M. Gerasimenko, L. Horolec, A. Hostikojeva, B. Benjuka, I. Dorošenka, L. Kjubuk, O. Bogdanovič, L. Smorodine, N. Sumske, R Lazové, V. Nečiporenka, V. Koijade, M. Kramara, 0. Petuhova, B. Šavarskog (u ovom procesu omladina je uvek vodila) omogučila je S. Dančenku da postigne značajne umetničke rezultáte u takvim predstavama, kao što su, pre svega: Ukradena sreća I. Franka (reditelj je dao novu sadržajnu i poetsku interpretaciju ovog dela), Ujka Vanja A. Čehova, Posata stare dame F.