Bitef

"Ostati u pravú, trijumfovati u svákom slučaju" - i kada se radi samo o jednom izrečenom mišljenju, ne o nekoj materijalnoj vrednosti! - prava je i specifična jugoslovenska strast... Kada Jugosioven nešto káže, kada zauzme stanovište, on mora da ostane u pravú. Poznáte su naše temperamentne, pa žučne, pa najzad dušmanske diskusije kóje se, u najboljem slučaju, svršavaju ti m da sváko još ogorčenije i još upornije zadrži svoje stanovište. Nema vece patnje za jugoslovenskog čoveka kad ga Ijudi і događaji u bilo čemu demantuju. Ljude koj! su tome doprineli i kóji su "skrivili" što on nije ostao u pravú, neodoljivo če omrznutí. On je npr. tvrdio; ova stvar nije pametna, ili ovaj čovek neče imati uspeha. Ako sad taj čovek uspe ili se pokaže da je stvar bila na mestu, on to oseča kao 'ličnu uvredu', kao neko poniženje svoga ja. Svejedno da li se radi o nekoj indiferentnoj ili čak o dobroj i korisnoj stvari kojoj bi se i on sam morao obradovati. Ali on se nimalo ne raduje; on čak i pati, Ijuti se i grdi, da bi na svaki način ostao "pri švom". Dešava se, gotovo po

pravilu, i to da onaj kóji je u nekoj stvari predvidao neuspeh odmah i počne da radi protiv nje, da svesno i nesvesno sam doprinosi tom neuspehu, samo da bi se pokazało da je on otpočetka - bio u pravú. Duša mu je da dočeka trenutak u kom če pobednički da káže: "Kazao sam vamja...", "Eto vidite, zarja nisam rekao..." "Ne pamtim u našoj sredini nijednog jedinog slučaja, da se neko, demantovan povoljnim obrtom stvari, iskreno zaradovao što nije bio u pravú i što je stvar dobro ¡spala!" ETICKÍ KARAKTER JUGOSLOVENA Vladimir Dvorniković Skatofagija Žena Dobrivoja N., rodom iz okol ine Pirata, pričala mi je da se kod njih teške čini ne mogu učiniti ako onaj kóji ih čini ne okúsi, pre izlaska sunca, od svoje pogani. Kako ona káže, to rade samo žene. STUDIJE IZ SRPSKE RELIGUE I FOLKLORA Veselia Ćajkanović Ludi peták Ovaj dan se u zapadnoj Srbiji i Hercegovim pominje kao dan umno poremečenih. Duševno oboleli se smatraju od Boga prokazanim i u mnogim krajevima se poštuju, odnosno ne diraju. Veruje se da će umno poremečenom olakšati muke i pomoci mu da ozdravi ako se ovog dana veže za neko sveto drvo ili zatvori ispod manastirskog oltara da tu provede dan i noć. OBIČAJNIK KOD SRBA U toku veková oni kóji su raspeli mesiju Gospodina Isusa Sina Božjega

stvorili su od Evrope glavno bojište protiv Boga a za đavola. To je dañas giavno bojište židovsko i oca židovskog đavola protiv Oca Nebesnog i protiv Sina Njegovog jedinorodnog, od Deve vapločenog i protiv svetinje Duba Svetoga. То Evropa ne zna, i u tome je sva očajna sudba njena, sva mračna tragedya njenih narada. Ona pre svega ne zna cija je. Ona ne zna ko joj je prijatelj a ko neprijatelj. Ona ništa ne zna osim onog što joj židovi pruže kao znanje. Ona ništa ne veruje osim onog što joj židovi zapovede da veruje. Ona ne ume ništa da ceni kao vrednost, dok joj židovi ne postave svoj kantar za mera vrednosti. Njeni najučeniji sinovi su

bezbožníci (ateisti), po receptu židova. Njeni najučeniji naučnlci uče da je príroda glavni bog, i da drugog Boga izvan prírode nema, i Evropa to prima. Njeni politicar! kao mesečari u zanosu govore o jednakosti (ignoranciji) švih verovanja i neverovanja tj. ono što židovi hoče i žele, jer im je potrebno prvo da se izjednače zakonski sa hriščanstvom, da bi pošle potisi! hrišćanstvo i učinili hrišćane bezvernim, i stali im petom za vrat. Sva moderna gesla evropska sastavili su židovi, koji su Hrista raspeli: i demokratiju, i štrajkové, i socijal-