Bitef

Kiri! Serebrenikov: - Bilo je veoma veselo. Trebalo je da glumce naviknem na materijal da ne bi imali osećanje da je to nešto nepristojno, trebalo je da im to bude zadovoljstvo. Pri tom smo govorili o stravičnim stvarima - o smrti, decL.Andrej Kuzičev i Serjoža Muhin su odlazili da posmatraju tinejdžere koji se po metroima drogiraju iepkom. A Hajev je izjavio: “Kirile, ti si okupio nekakav pozorišni ološ, svi smo mi huligani. Šta to radiš?" - A šta si radio? - Molio sam ih da se maksimalno otvore zato što je ovakvu dramaturgiju nemogućno raditi nepošteno. Plastelin šokira od samog početka ■ iznose mrtvački sanduk, a profanka ćelavu glavu stavlja u pisoar. I odmah sledi efektna scena - masturbacija u bioskopu. Prestonička sala, mada je prekaljena i svašta videla, zamire. - Smatram da pozorište treba da bude na ivici, kad se gledalac vrpoiji i misli: “Neće vaijda to da urade? Uradili su! Kakav užas!” Najvažnije je da u tom trenutku salu ne obuzme talas stida, već da bude ganuta. Sala odahne zato što nije sramno, već je jako smešno i neočekivano, što je u umetnosti najvrednije, Izdaja fizike je prepuna uspeha. I najzad, o majstoru u čijim rukama Plastelin nije postao materijal za modelovanje i još jedna pozorišna bijuvotina, već dogadaj. Kiril Serebrenikov, reditelj, trideset dve godine. Iz Rostova, U prošlosti odlikaš, fizičar koji je termodinamiku napustio zbog pozorišta. Prema opštem uverenju, poseduje nordijsku smirenost, ali se vreda kao dete. Uostalom, uvredenost ume da prikrije. Ali nije osvetoljubiv. Iz reda je radoholika. Trenutno je u Sankt-

Peterburgu i na ledu Finskog zaliva snima scene svog buduceg filma. U režiji sledi sopstveni put. Do poslednjeg trenutka "piastolinskom 1 ' reditelju i njegovoj “plastelinskoj" trupi nije bilo jasno šta će ispasti od ovog poduhvata. Biii su übedeni da će ih posle predstave gadati trulim krastavcima, paradajzom i jajima. Pa ipak, život je hteo drugačije. CENTAR ZA DRAMU I REŽIJU U MOSKVI Centar za dramu i režiju otvoren je u decembru 1998. Centar je jedina ustanova koja mladim rediteljima, dramaturzima, glumcima, koreografima i mladim ljudima ostalih pozorišnih profesija omogućava da dobiju priliku za ostvarenje njihovih kreativnih ideja i reaiizaciju prvih profesionalnih dela. To je jedan i centar te vrste u Moskvi i Rusiji. On radi u tesnom kontaktu sa časopisom "Dramaturg" i godišnjim festivalom mladih dramaturga u Ljubimovki, bivšem imanju Stanislavskog u blizini Moskve. U toku četiri godišnja doba, Centar je prikazao vise od deset spektakala, od kojih polovinu cine komadi mladih ruskih dramaturga: Džudit Bene Isajeve, Noviživot Jekaterine Šagalove, Poljubac Artema Hrjakova, Plastelin Vasilija Sigareva, Oblomov Mihaila Ugarova. Osim toga, jedan komad, Moskva - otvoren grad, u stvari je kolekcija od oko deset kratkih komada savremenih i veoma mladih ruskih dramaturga o savremenom životu u Moskvi. Komadi su pisani za Rusko-britanski seminar o drami, koji je organizovao Britanski savet u Moskvi zajedno sa Londonskim kraljevskim pozorištem. U skladu s tim, Plastelin Vasilija Sigareva je nedavno odigralo Kraljevsko pozorište u Londonu. U toku četiri meseca, Centar se razvio u jedno od najuzbudljivijih pozorišnih mesta u Moskvi. Osnivač centra je Aleksej Kazancev, koji je sada njegov umetnički direktor. Aleksej Kazancev je poznati ruski dramaturg (Stara kuća, Pucketanje srebrnih struna, Lutalice u bekstvu, ltd). Njegovi komadi su izvodeni u mnogim ruskim pozorištima i u inostranstvu. I prevedeni su na mnoge strane jezike. On je upravo završio novi komad Kremtj, dodi menil. Godine 1993. Aleksej Kazancev je pokrenuo časopis "Dramaturg", zajedno sa drugim eminentnim ruskim dramaturgom Mihailom Roščinom. Osim toga, Aleksej Kazancev je jedan od organizatora godišnjih festivals mladih dramaturga na imanju Ljubimovka u blizini Moskve, Aleksej Kazancev počeo je svoju pozorišnu karijeru kao glumac I reditelj. 0 AUTORIMA I KOMADIMA Vasilij Sigarev ima dvadeset četiri godine. Roden je u Nižnjem Tagiiu na Uralu, gde i živi. Član je seminars dramskih pisaca koji vodi Nikolaj Koljada, poznati savremeni pisac pozorišnih komada 1 reditelj. Koljada je organizovao seminar u Jekaterinburgu na Uralu. Taj seminar je postao istinski izvor materijala za moderns ruske pozorišne reditelje i nekoliko njegovih članova su nagradeni pozorišnim nagradama za njihove prve pozorišne komade predstavljene na seminaru.