Bitef

MADARSKA/HUNGARY Kretakör Szmhäz/Chalk Circle Theatre, Budimpešta

W-WORKERS 1 CIRCUS Režija: Arpäd Schilling

KRETAKOR SZINHAZ (Pozorište Krug kredom) Kretakör je osnovao Arpad Schilling u Budimpešti 1995. godine u duhu potrage za novim načinima pozorišne ekspresije, i to je upravo ars poetica koju želimo da sledimo i u budućnosti. Naš cilj je da istražujemo pozorište kao umetničku formu i prost odraz sveta u kom živimo. Za poslednjih pet godina teatar je radio kao grupa slobodnjaka bez trupe i bez stalnog mesta za probe i predstave. Sezona 2000/2001. je prva u kojoj je četrnaest članova vezano ugovorom za pozorište. Do 2002. Kretakör je gostovao u Theateru Thalia, koji nam je iznajmio svoj Stari studio u kom smo mogli da radimo i igramo. Teatar Kretakör traži svoju ličnu stazu koju će slediti naporedo sa ofuvanjem svog nezavisnog identiteta radionice i želje za direktnom komunikacijom sa širom javnosti. Pozorište Kretakör - čiji su članovi mahom u svojim dvadesetim -želi da izgradi hrabru alternativu, ujedinjujući energiju i hrabrost za eksperimentisanjem "alternativnih" trupa sa stalnim i sigurnim funkcionisanjem etabliranih pozorišta.

U svakoj našoj predstavi, krenuli bismo stazom koja nas vodi ka nepoznatom kraju; tražimo nepredvidive trenutke, kad se sve može desiti - i nama i našoj publici. Ne želimo da gledaoce stavimo u trans već da zavredimo nova opažanja zajedno sa njima, i usudujemo se da budemo neprijatni, iritirajući i protivrečni da bismo to postigii. Zbog toga se trudimo da stvaramo kroz stalnu potragu i eksperimente sa izvornim pozorišnim jezikom. Za nas, intenzivno prisustvo glumaca, teksta, slike, žive muzike i pokreta su podjednako važni. Mi smo mlada trupa, ali ne želimo da pravimo pozorište samo za našu generaciju; igramo za svakoga ko je otvoren za živo, sadašnje pozorište. Radnički cirkus je eksperiment zasnovan na Vojecku: istražili smo granice nas samih i našeg glumačkog umeća, probali smo da otkrijemo nova sredstva pozorišnog izraza, kao i pozorišnog jezika. Naš cilj nije bila rekonstrukcija Bihnervog fragmenta, već pre njegovo ponovno stvaranje na našem sopstvenom jeziku. Više nam se svideio otkrivanje dubokih strujanja ispod priče, hvatanje njihove skrivene srži, od ispričanog. Predstava se rodila iz radionice. U njenoj prvoj fazi smo radili u tvrdavi u Komaromu (manastir Ered, na severo-istoku Mađarske). U torn ogromnom zdanju nalik lavirintu imali smo probe inspirisane mestom i komadom, zatim smo razvili neke scene s tekstovima Atile Jozefa (veliki mađarski pesnik radničke klase prve polovine XX veka). Probali smo da sažmemo srž likova i situacija u predstavi u guste slike. Sledeće mesto za probe je bilo u Sambeku (selo u blizini Budimpešte, mesto održavanja godišnjeg Letnjeg pozorišnog festivala)] tu smo u ruševinama gotičke crkve postavili trinaest scena sa krajnjom postavkom. Verzija za zatvoreni pozorišni prostor je imala premijeru u Sofiensaele u Berlinu, u septembru 2001. Zatim smo igrali u Bobinjiju; Budimpeštanska premijera se desila na Jesenjem festivalu 23. oktobra, u Starom studiju u Theateru Thalia. Predstavu zovemo Radniiki cirkus, zato što mislimo da je Vojcek radnik; on je mali čovek, baten u svet, usamljen i bespomoćan u svim odnosima koji čine njegovu osnovu, prema Bogu, prema Drugome, i prema

IMDiBČKH ORKUS