Bitef

u mislima Hi je isprobavam u laboratoriji. Nema nikakve razlike, jerje rezultat isti. Za 20 godina nije se desio nijedan izuzetak." Njegovo čuđenje nije imaio nikakve veze sa fascinacijom, naprotiv, mirio se sa svakodnevicom, ali je menjao, tako da je od nečeg običnog postajala nežto neobično. Njegovo čuđenje nikada nije samo puko iznenadenje, nego i odgovor. Teslina izuzetnost je u tome Sto je uvek davao prednost etici nad pronaiazaštvom i tehnološkom realizacijom. U tom svetu potčinjenom logic! razmene gde investicija mora da se povrati, pojavljuje se Nikola Tesla na visini svojih 1000 patenata, i možda je bio jedina osoba koja je odlučila da deluje na uskotehničkom polju, u pravcu koji će dovesti do stvaranja naprava namenjenih isključivo poboljšanju uslova čovekovog života. Teslina priča počinje 1856. godine kada je u ponoć na prelasku izmedu 9. i 10. jula, u kući velečasnog Milutina, u malom hrvatskom selu Smiljanu, Đuka rodila sina. Tesla umire 7. januara 1943. godine u Njujorku, u hotelskoj sobi. Sam,

Dan posle njegove smrti FBI će zapečatiti sve njegove stvari sa oznakom Top Secret. Tako će ostati narednih 40 godina. Tesla je desto govorio svojim asistentima: "Novu ideju nikada netreba procenjivati prema prvim rezultatima". U svetlosti modernih znanja voleli bismo da se ovaj susret odavno desio. A desio se pukom slučajnošću. Jeste paradoksalno, ali treba da zahvalimo drugom pioniru eiektrike, njegovom upornom protivniku. Pripremali smo 1999. godine predstavu “Eva Futura" prema istoimenom romanu diji je autor francuski pisac August Vilier de l'lsl Adam. U ovom romanu protagonista je Edison. Već je bio poznat u Sjedinjenim Državama, a fama o magu iz Menlo Parka prenela se i u Evropu zahvaljujud sijajjci. U Vilierovom romanu Edison pronalazi android, vrstu elektromehanidke zamene za prelepu Alidu. Ni ovoga puta nas nisu interesovala isljudivo naudno-tehnidka pitanja, već nas je privuklo to što nas Vilier vodi do ekstremnih granica u razmišljanju o iskrenosti Ijudskih odnosa koristeći metaforu androida koji je zamena za pravu Ali Ču. I ovoga puta smo radili na naš nadin, Izučavali smo roman i razvijali i produbljivali paraielnu studiju, s jedne strane studiju o speđfidnom aspektu interpersonalnih odnosa graded histeridan lik, a s drugestrane, išli smo do kraja da bismo razjasnili lik glavnog junaka romana, Edisona. Tada se pojavio Tesla. Niotkuda, Zašto? Do tada, za nas je "tesla" bila samo merna jedinica za jadinu struje. Proudavanjem Edisona stigli smo do "rata struja" kako su u Sjedinjenim Državama zvali borbu između Edisonove jednosmerne i naizmenidne struje "nekog" Tesle. Tako smo počeli paralelno da izudavamo i ovu novu lidnost. Saznali smo da je 1943. godine Vrhovni sud u Sjedinjenim Državama opozvao zaštićeno patentno pravo Markoniju i dodelio ga Tesli za pronalazak radija. Na ploči ispred prve hidroelektridne centrale na svetu na Nijagarinim vodopadima piše da je od 9 upotrebljenih patenata njih 7 Teslino delo. Prvi motor na naizmenidnu struju patentirao je Tesla, ü Kolorado Springsu je 1899. godine uspeo da izazove munju dugu 200 metara. Ta munja pogodila je i nas. Ako je Nikola Tesla napravio i uradio samo ono äto smo nabrojali, zašto o njemu nema tragova? Ovde počinje naša potraga za Nikolom Teslom. I evo, na horizontu se pojavljuje "the problem of increasing human energy", izvanredan natpis

koji, gotovo vizionarski, anticipira celu problematiku koja i danas muči čovečanstvo. A zatim, njegova autobiografija: iz nje isplivava fantastična priča o životu punom izuzetnih dogadaja zbog £ega niko ne bi mogao da pomisli da Tesla ne zaslužuje velika i večita priznanja; to je ujedno i priča o onima sa interesima koji su svesno i zlobno zapostavijali i guraii Teslu iz sećanja i istorije. Kada saznamo kakav je bio njegov život, njegov pristup spoznaji, njegova vera u mogućnost kontinuiranog napretka čovečanstva, njegova vera u sebe samog, možemo bez imaio sumnje da tvrdimo da je Nikola Tesla bio veliki čovek; ali ako se kaže da je bio čovek od nauke I izumitelj, to je isto kao kad bismo osvajanje Everesta opisali kao uspon na jednu visoku planinu, Nikola Tesla je bio revolucionar u pravom smislu te reči. SVETLOSNA POEMA

Izveo je prve eksperimenate u radiofoniji, 1898. godine je javno predstavio eksperiment sa teledirigovanim brodićem u Njujorku u Medison Skver Gardenu; godinu dana kasnije već je imao predajnu stanicu u stenovitim planinama Kolorado Springsa; godine 1912, je bio predložen za Nobelovu nagradu koju je odbio, uvređen što je nije dobio 1909. godine umesto Guljeima Markonija. Tesla se nije zadovoljavao prenosom malih količina elektriCne energije u formi radio talasa, već je nameravao da omogud prenos ogromnih količina struje za upotrebu u domaćinstvima i u industry! Dakle, zamislite da u kud nemate žice, a imate struju koju hvataju antene kao radio i teievizijske signaie. Njegova začuđenost nema nikakave veze za opčinjenošću, on se radije mirio sa svakodnevicom pretvarajud je iz nečeg običnog u nešto neobično. U svojoj začuđenosti nije iznenaden, on traži odgovor, Hi" njegova začuđenost nije rezultat rasejanosti, već maksimalne pažljivosti, nije neodgovornost, već odgovornost". Tesla ne ostavlja ništa, ostavlja samo Teslu: ne ostavlja trajnosačuvanu i iluzorno zaštičenu decu, ostavlja usamljene Subjekte nazovi filozofe - oni su prisiljeni da misle svako za sebe. "Razvoj £oveka je u tesnoj vezi sa pronalascima. Pronalazak je najvažniji proizvod čovekovog kreativnog uma. Njegov krajnji cilj je potpuna dominacija razuma nad materijalnim svetom, zauzdavanje prirodnih sila da služe potrebama čoveka. To je taj težak zadatak izumitelja koji je desto pogrešno shvaćen i neprihvaćen." "Ako govorim o sebi mogu da kažem da sam osetio izuzetno uživanje u pronalazaštvu zbog čega je moj život mnogo godina bio ispunjen ekstazama. Smatrali su me radnikom i možda to i jesam, i ako je misliti isto što i raditi, radu sam posvetio sve svoje besane noći. Ali ako se radom smatra precizno određena aktivnost u određenom vremenu, prema strogim pravilima, onda sam ja bio lenji od najvedh lenjivaca. Svaki napor pod prinudom zahteva žrtvovanje životne energije. Nikada nisam platio toliku cenu. Naprotiv, stalno sam napredovao u svojim mislima." Kroz prostor deluju nevidljive snage. MASQUE TEATAR Masque teatar je osmišijen kao "teatar arhitekture" 1993. godine, Osnovali su ga iste godine Lorenco Bacoki, inženjer, i Katja Gateli, sodolog.