Bitef

bebu, Postepeno joj pokreti postaju sve energičniji i konkretniji. i, odjednom, shvatimo da od samog početka venčanica nije bila namenjena venčanju ona je Julijin pokrov. Pošto je obavila ritual, dadilja polaže mke na Julijino telo i počinje jednolično da zavija nezamislivu obrednu pogrebnu pesmu. Tragedija pogada srce, suze dovode do pomračenja uma. Julijus Lozoraitis, Laikas, 14, XI 2003 POZORIŠTE SE PONEKAD ZAVRŠAVA VEŠAUCOM Intervju Oskarasa Koršunovasa Pitanje: Dali pozorište beži od književnosti ill se krije od nje? Odgovor Veoma je važno ne biti povezan književnošću ili bilo kojim sistemom značenja, Pozorište je čista umetnost koja stvara nova značenja, kao što je slučaj i sa muzikom ili slikarstvom. To mora da teče tako; potrebno je stvarati, a ne stalno tumačiti književno delo. Taj koncept ta tendencija je svakim danom sve uočljivija u modernom, naprednom, avangardnom pozorištu. Važan je emocionalni stav prema svetu, Oberiuova književnost mi ne vezuje ruke sistemom značenja, nego mi je omogućila da stvorim pozorišnu stvarnost Oberiu je pravo objedinjenje umetnosti. Prava umetnost ne replicira utisak o pravom životu. A ja umetnost vidim kao pravu stvar, kao novostvorenu formu. Modemo pozorište je potpuno osposobljeno da tu formu stvara samostalno. Treba samo reći da je režija veoma mlada umetnost, koja je nastala tek u XX veku. Do tada su se predstave radile po sasvim drugačijim načelima. Do sada se najčešće mislilo da je reditelj prosto neko ko je najodgovorniji za inscenaciju. Bio je ličnost bez prava na autorstvo, koja su koreografi stekli vrlo davno, U hijerarhiji stvaralačkih procesa reditelj je bio u rangu klavirštimera. On samo trza i nadgleda da glumci igraju kako treba, da je scenografija dobra, da muzika zvuči 1ep0... Takvi reditelji zaista postoje, mnogo ih je i oni štimuju i zadovoljavaju svakog. Ali to se nikako ne može dovoditi u vezu s pravim režiranjem, koje je umetnost čistih kategorija. Pitanje: Možda se ovaj nedostatak priznanja može objasniti öinjenicom da je pozorište (ili, tačnije rečeno, sama predstava) umetnost treptanja. Ona se ne može naći u biblioteci opšte kulture, u stvaralačkoj arhivi u kojoj se čuvaju knjige, umetnički arhivi, diskografija i statuete. Kako bi se najbolje predstave našeg vremena mogle obesmrtiti. Odgovor: Nemoguće je obesmrtiti pozorište. Takvi pokušaji samo mu nanose štetu. Pozorište postoji u sadašnjosti i ne mora da se projektuje u večnost Pozorište (i umetnost u ceiini) dovoljno je za života. Ono je čisto

mučenje koje se, kao i sam život, može iskus'rti samo kad je obeleženo smrću i raspadanjem. Čakse i u vizuelnoj umetnosti svesno krši načelo opstanka. Niko više ne traži alhemičarske boje da bi sačuvao platno. Vizuelna umetnost je prestala da bude otkrivanje i danas je lanac trenutnih aso cijacija, neposredan nagoveštaj. Mehuri koji se rasprskavaju i sneg koji se topi, postali su umetnički predmeti, Zamislite galeriju punu vode: izložba je zatvorena, treba spasavati galeriju. ili krhku skulpturu koju snažan vetar može rasturiti u paramparčad. l!i nasumične zvuke muzike koji čak i ne pretenduju da zvuče drugačije. Podudamost Kultura i umetnost nisu isto. To je danas postalo jasno i razumljivo. Kultura je ravnodušna prema tome šta proživljava neka generacija, A za pozorište je dovoljnp da bude ritual i mit Ono se ne može pretvoriti u kamen, postati spomenik, Čista umetnost koja ne pripada kulturi postaje pozorište. Mislim da se bliži vreme pozorišta. Pitanje: Da li gledate svoje predstave? Odgovor: Gotovo sve. Pitanje: Paradoksalna situacija ne mora da bude tragedija. Dadilja übija bebu: paradoks podsvesne sfere. Mrtva starica traži svoju veštačku vilicu: metafora sudnjeg dana i već tu se ne raspravlja o Ijudskim tragedijama. Sta menja tragediju u vašim komadima: cudo "nevidljivog boga" ili gorko delovanje fiziologije? Odgovor: Tragedija i komedija sada su nemoguće. One su ostaci stare čovekove psihe, koje vise ne možemo da stvorimo i učinimo smislenim. I dalje možemo da od kostiju dinosaura, ali nije naše da zamišP jamo taj daleki svet Šta je tragedija? Pitajte Afrikance. Danas je čak i drama nemoguća. Tragičnost koja se ranije primenjivaia da bi se proizvela katarza, u modernom čoveku izaziva samo čist i iskren