Bitef
Ovdašnja rutina mi odlično odgovara. Monasi ustaju u šest i odlaze da tree radi zagrevanja, a ja se bavim jogom и svojoj hotelskoj sobi do približno pola osam. Hranim se sa njima u hramu. To je za mene raj jer sam već 17 godina vegetarijanac, Pošto ne pijem i ne pušim, malo šta sa Zapada mi nedostaje, Tako uživam da bih zauvek ostao ovde. MART Pošto sam nekoliko nedelja režirao i posmatrao monahe, pokušao sam da i ja da izvedem neke njihove pokrete. Sve što rade vrlo je lepo, mada bi ponešto od toga u stvari moglo da vam slomi ruku (...) Neki skokovi vise mi liče na džez nego na kung fu. Gradimo price koje će ući u konačnu pripovest Sutre. Počeo sam da radim sa veoma mladim monahom, samo mu je 10 godina, кода zovemo Dong Dong. On postaje nešto kao crvena nit koja se provlad kroz komad, Postoji jedan prizor u kome kutije cine lavirint, a on, kao zečić, trd kroz njega dok да ne zarobi jedna kutija. U drugom prizoru, kutije cine lotosov cvet, a on je kao mali Buda u sredini, ulazi u tu neverovatnu mirnoću. Na izvestan način Dong Dong me najbolje razume. Pošto ima dečju uobrazilju, ne mora da pita zašto nešto radim, prosto - uradi tako. On poseduje neku nevinost, ali je vrlo bistar, vrlo zanimijiv. APRIL Mnogo sam nazadovao što sam morao u Moskvu (na predstavu sa svojom trupom). Izgubio sam avionsku kartu, pa sam najviše vremena proveo u onim kafkijanskim razgovorima о tome kako da je zamenim. A ono malo što sam video od Moskve, bilo je strašno: postala je tako pozapadnjena, prekrivena reklamnim bilbordima.Tamo ljudi nose neku tugu. Übrzo posle mog povratka u hram stigao je Antoni, a i neki od mojih plesača, što me je veoma zbunjivalo. Dugo sam u ovoj sigurnoj zoni bio sa monasima, a sad su odjednom svi ti ljudi gledali šta radimo, predlagali razne mogućnosti i sugestije. Vrlo je teško prihvatiti sve njihove razlike, ali izgleda da je poenta u tome što monasi uživaju kad se radnja komada vrlo brzo razvija, a Evropljani, Antoni narodto, misle da je potrebno vise i vremena i prostora da bi se slike videle. Razgovarao sam sa posetiocima iz Evrope о problemima na Tibetu. Ovde je teško doći do vesti, a mislio sam da ne bi bilo u redu da se kao gost manastira raspitujem о tome kod monaha. Sada osećam kako sat otkucava jer se moje vreme u hramu bliži kraju, Znam da će mi stvarno nedostajati. Razgovarao sam sa monasima о tome kako će izgledati njihov dolazak u Evropu na izvođenje Sutre. Nisu baš uzbuđeni; oni suviše žive od danas do sutra. Priredila i objavila Judith Mackrell The Guardian, 23. april 2008.
38
SUTRA