Bodljikavo prase

Вро] 29

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Страна 5

ФикЈш^> {кеШ

БАСТЕР КИТОН СЕ РАЗБОЛЕО ОД СМЕЈАЊА Како политичко- стање по Американце стоји врло рђаво, и како се свуда приме&ује велики песимизам и нерасположења, америчке власти су издале нарздбу да сви морају бити насмејани бар пола д!ана. У циљу олакшања за засмејавање, одређен је комичар Бастер Китон (»Човек који се никада не смеје«), да својим смејањем насмеје и остале. Како се даљз јавља, Китон се толико смејао да се од смејања чак и разболео, а игЉк се од Американаца није нико насмејао. ДУПЛА КОРИСТ Сви европски глумци који су снимали у Холивуду, као и сви режисери. музичари, сценаристи и други, дакле сви они који су уствари и подигли Холивуд, сада су ухапшени. Они +1в бити пуштени само под условом да се јаве »добровољно« у емеричке легије. Како се даље сазнаје, двојица су се веН јавила. То су Ерих фон Штрохајм, некадашњи аустријски официр-дезертер у прошлом светском рату, и Ирац Давид Нивен. Други Ирац Виктор Мек Лаглен је изјавио да радије иде у затвор него у легије. Тако ето, Американци од Европљана покушавају да извуку дуплу корист. Заиста, племенита захвалност. МИША АУЕР УХАПШЕН Руски емигрант иначе познати комичар и факир америчког филма после склапања савеза са СовЈетима, стављен је пред присмотру, јер је демантовао да ниЈе јеврејин и ако зна цео свет да јесте. Сада Је међутим Миша Ауер ухапшен пошто се сумња да је своје факирлуке научио од правих Индуса, и да тако стално одржава факирске односе са Гандијем и Бозеом.

»ФОКС МУВИТОН« ЈЕ ЗАБРАЊЕН Највећи амерички журнал »Фокс Мувитон«, забрањен је по наређењу америчког пропагандног оделења. Као разлог за ту забрану, дато је објашњење да се кривица налази до Фоксоаих репортера и камерамена, који се за несрећу налазе увек тамо где се одигравају велики губици америчке морнарице. А америчкој публици се — како се даље објашњава — већ досадило спушати и гледати саме неуспехе. Фоксов конкурент Метро-Журнал, успео је још за краће време да се одржи захваљујући спретности његових камерамена који су се задесили у Мадагаскару, где су гусарско заузимање од стране англосаксонских трупа, снимили и претставили као највеКи успех савезничких трупа од почетка рата до данас. ДСЕ МОГУЋНОСТИ Лудвиг Дервијен, који је био познат као изврсан глумац и као врло дарежљив човек, шетао се једног дана са неким познаником кроз парк, кад наиђоше на једног просјака. Он се превијао, грчио лице у све гримасе и на сав глас кукао о својој беди и молио за малу помоК Девријен се сажали и добаци му златник у шешир. — Ја то на твом месту не бих учинио, добаци му пријатељ, буди уверен да те је тај човек преварио. Девријен се смешкао; „Преварио ме није. Или је он заиста толико несрећан, или је један од најбољих комедијаната које сам видео. У оба случаја, златник је заиста заслужиоГ ЈЕДАН КОМЕДИЈАНТ . Енглези снимају један успео филм сада по други пут. То је познати комад »Само јадан комедијант...« Овог пута ће главну улогу играти Винстон Черчил.

Лекар и пацијент Лекар улази у ресторан и спази свога пацијента, коме Је преписао строгу диЈету, како Једе дивљач. Он му приђе и скоро љутито рече: — Шта! Зар се ви тако придржавати мојих упутстава? — Извините, докторв, али нисам могао да одолим... — А знате ли ви да болесник, као што сте ви, мора да се најстрожије придржава лекарских савета. Знате ли ви да је то што радите веома опасно по ваше здравље? Знате лЛ ви да бих и ја врло радо јео тог срндаћа, али нећу нипошто, јер знам да увече дивљач не треба јести... — Шта могу да радим, докторе. Ја сам слаб човек, а чим сам сео за сто, одмах су ми препоручили дивљач. Ловачко друштво наручило је за своје друштво в«черу али нису сви дошли, а газда, да му Јело не би остало, даје порције упола цене. — Па зашто ми тако одмах не кажете? узвикну лекар. То је заиста изванредна прилика. Келнер, дајте и мени брзо једну порцију.

Ово је крајњи безобразлук! Шта то раде1 Ништа.

Довољно је обучена

Мипостива, моше ли господин ући1 Сада може. Најзад сам си обукла.

— Зкзш, ом ме толико воли, да 6и за мене и у воду скочио.

У позоришту — Како господин професор? — Били смо синоћ у позоришту и он заспао. Кад се свршио комад, ја сам га пробудила, а он тражи доручак. Препознао га Петровик Је о Духовима шетао по парку са друговима. Наједном застаде и поглед му падне на Једну девојку. Сви га зачуђено погледаше и неко га упита? — ПознаЈете ли ову девоЈку, ПатровиКу? Он поче да ређа: — Хаљину познаЈем, оне припада мојоЈ жани — шешир ми је познат, он припада мојој кћерци — и ташну познаЈем, она припада мојој мајци, која нам је дошла у посету — па познајем и господина који с девојком иде испод руке, то Је мој син. Према тома ова девоЈка може бити само наша служавка. Најјачи доназ — Да ли је гоеподин код куке? — Није, али ако не верујете, погледаЈте ово: пушим њвгове цигарете.

ОН ЈЕ ТУ! Познати бечки комичар Жирарди није марио за рано устајање и зато је често закашњавао на пробе. Једном се опет десило да није дошао благовремено 1 на пробу и тек кад је ступио на позорницу приметио је да га други глумац заступа. Мислеки да га нико није спозио Жирарди је покушао да поново ишчезне. — Хало, куда? довикну му редитељ. — Идем опет, јер сам иначе већ ту1 одговори славни комичар. ПАГАНИНИЈЕВА ВИОЛИНА Паганини је страховито мрзео када је морао на сваки позив увек са собом носити и своју виолину, То му је изгледало као нека накнгда за оно јело што је појео. Једног дана је тако опет био позван од једне даме врло богате и из високих кругова, на једну шољу у Милано. — Али не заборавите да собом понесете и вашу виолину, драги Маестро! — Најлепша хвала, поштована госпођо, поклони ое велики музичар понизно, али моја виолина не пије чај! КАНТОВ УКУС Филозоф Кант био је веома учтив и обозрив човек, али је е правом увек очекивао да и други премо њему буду такви. Једном је у непознатом друштву путовао поштанским колима у неко удалгеније место. У крчми, у којој је путницима служена вечера, гостионичар донеса јело и стави га на ето. Један од путника, пре наго што еу остали и могли да виде шта Је у суду, дохвати сланик, и еипа|ући бибер у јоло, рече: — Ја ово |ало наромито волим да једем кад је добро поеуто бибером. Кант га поглвда испод ока, ИЈвади из џепе бурмутицу, истресе је у јело и рече: — А |а опет ов^ Јело највише волим с бурмутом.

ИДЕЈА Познатом позоришном писцу Реслеру, дошао је једном приликом један његов пријатељ и рече му да има изврсну идеју за )едну комедију. Када му Реслер рече да му ј? објасни, он поче: „Пази, у првом чину, око Једног стола седе господа, један Прус, Један Сас, један Баварац и један Бечлија. Причају вицеве, анегдоте, разне комичне доживљаје из свог живота. У другом чину, седе на чају жене дотичних, такође се забављају у одличном штимунгу. Право весеље..." Ј тре+.и чин?" прекиде га Реслер. „Трећи? Па зар ти миелиш да ћу ја баш све да урадим? Трећи чин ^еш ти бато сам да израдиш!" Не чудите се Ако си кратке памети и че можеш да запамтиш, а ти напиши, тако сам и ја радио.

И у случају да ово сретство За чишћење не би деловало, радо ћемо га заменити са другим исте вредности.

— Јао, то је онај моЈ матори почео да се бави филателиЈом.«