Bodljikavo prase

Замењује га

— Знаш, данас му |е рођендан!

БожиКна

т теле године сам бодљпI / кав ш рапав али за Бо1 ^1 жић хоку и ја да проиении нарав па ћу да вам при*а* веселе и лепе ствари. Пошто 1 Је жепа у пашеи животу најлеппјш а вајскупљи предиет, приааћу ваи о женама, управо, ~разговараћу са женаиа. Жао ии је сажо што нисам Божић бата пошто бих хтео д а учиним многе поклоне. Овако то нисам у стању шј могу бар да их пожелим. Морам признати да је то и јевТшниЈе а и много лепше, зато већу да штедим. ] Срце кж се пара када после подне прођем поред трафика а Жеие, као сирочићи, сабиле се Ј веку капију и чекају до четири сата, пошЉ до тога времена груби и иеваспитани мушкарцн шмају првенство. Зато ;е моја ирва ш шајвећа жеља да даме и овде добију првенство а мушкарцш иека чекају до чеггирн сата. Забога, зар је то правоУ Цигарета је најважнија ренвнзига сваке праве даме. Како ће шзаћш у друштво и Пред свет са празним устима? Онда мора да оговара и грди јер ваљда ми ве можемо, из неког капрнца, махтевати д а жени уста буду беспослена, к 0 ј е то ј ош ви . цео? Друга мо]а жеља у погледу жепога пола јесте да се уведу Још краће сукње, Прво, јевтишије је за мужсве и очеве а друго ш лепше је. А внднм ја и жешама није криво што им се ноге шиде преко колена. Оснм тога го је и хигнјенски. Челиче се ш сиаже мускули па ће наше длме бити способније Још на веће ско кове у животу. А шта Је лепше Ш — опасниЈе од жеискога скпкв. Трсћа моја жеља одиосш се ша

доиаћи живот. Муж, гада Је већ примио на -себе обавезу да иде на пијацу, треба и да кува. Јер, заисТа није право да жена прави укусан ручак од онога што муж купи. Прво и прво мужеви нису устању да изаберу, друго, кување је тешко и напорно, пошто се мора цело пре подне џоњати поред штедњака. Зато нека да Бог да у овој 1943 години, жене имају дужност да купују дуван, иду на воз, оговарају и по некад, кад баш иемају Другог посла, рађају децу и воде рачуна о њнма. Све остало би имао да ради муж. Јер, зашто се забога, женио, када н~ије у стању да води бригу о кући. МоЈа четврта и последња жеља је допУна трећој. Пошто један муж није устању, због урођене мушке иеспособности, да обави све ове послове нека судбина додели женама још најмање једнога мужа пошто би само тако јадница одахнула. Наравно, да тај други муж мора бити млад и леп, а по иогућству и богат. Онда би први, редован, иуж, служио за домаћу потребу, радио у кући, кувао кафу и чувао децу, другш иуж, као пеки додатак на скупоћу, био би само за репрезентациЈу. Ја »нам да многе даме шеће иш са овим битш аадовољне, али шта иогу када ии је иашта тако сиромашна. Зато нека ми опросте и Христрс се роди! ЏИЛЕ

Разумела га Професор Бирнер, Лекар на клиници аа унутрашње болести на Универзитету у бреслави, говорио је врло лробраним немач ким језиком н имао је муке и тешкоНв са пацијентима, који су говорили у дијалекту или се вулгарно изражаоали. Једном приликом дошла Је нека жена с дететом. Пошто га је темељно прегледао, запита жену: Реците ми сада госпођо, како стоји психа малога? — Ох, одговори мајка, то Је сасвим у реду. Трипут дневно. жж Сигуран у себе

— Добро сте урадилн што ете звуставили. Јуче је на мене налетео |едан аутобус. Шофер Је у болници, а кола су отишла у стар« геожђе. ЖЖ Очева тактика Малн Пернца виче: — Ја нећу да једем резанце, не могу никако1 МаЈка рече: — Мораш да Једеш1 Отац додаде: — НемоЈ да присиљаваш дете! МаЈка одговори: — Нека буде! Али онда храни ти дете! Отац поБиче: — Оди сине, ЈеА м лело резанце. Илн волеш Р а * дије један шамар? И мали Перица поче Да једв.

Зна шта хоће На улици магла и Један човек ес тетура. Држи кључ у руци и стално иде у круг. Примети то полицајац. — Шта Ви тражите? — Чекам да наиђо капиЈа. И жж

— Ово стаЈа 500 динара! жж Преснупо Лекар: Зашивање ваше ранс кошта сто динара! Болесник: Господе Боже колико би ви наплатили да сашијете једне панталоне.

Шамар

Ви кажете да сте овога човека једанпут ударили. Али он каже да сте га ударили пет пута. — Којешта! Само, водећи рачуна о његовој слабој конструкцији, ја саи тј шамар поделио на пет рата.

Свакодневне лзжи КроЈач: Одело ке бити саши* вено у заказано време. Берберин: Одмах ћете, доћи иа ред. Стрпите се један тренутак. Зет — ташти: Ви сте нам, маЈка, увек добродошли. Трговац: Само сам за вас ово сачувао. Уредник: Ваше Ке шале сваквко уКи. Пиљар: Купус иемам, иначе бих вам дао. Месар: Ово Ја парче баш фино, нема много костиЈу. Отац — сину: Кад сам Ја био мали, ја нисам био тако неваљао као што си ти. Ћерка — маЈци: Мамице, могу ли да идем код другарице да учимо заједно. жж Професорска посла

— Заламтите, Или-ћу Једном аа свагда, да више иећу дозволити да мн се иза леђа у очи смеЈете.

ЖЖ

Из

— Молим вас књигу— »Муж |е господар у кући«. — Изволите у одељење прнче и бајке..

школе Професор: Докажи дакле, да су два троугла подударна. Ђак: Шта има ја да доказујем кад у то нико не верује. ЖЖ Уичетиљ прича ђацима да на месецу живе милиони људи. Један шврћа прсну у смеј и рече: — Кад помислим каква се гужва направи, кад месец није већ га има само пола или четврат. СВАКИ СЕБЕ ГЛЕДА Пре три деценије, по прилици, обилазио Пашић квзнене заводе. У његовој пратњи био и тадашњи министар просвете и Пачу министар финансија. Обилазио Пашић зграде и видео да су неу добне и нездраве, па само вртео главом. Када 16 преглед био завршен, ПашиК се окрете Пачуу: — Овај, Лазо у нови буџет да се унесе веКи кредит за казнене заводо. Овај, као што сте видели ово баш не ваља... У томе се у разговор умеша министар просвете: — Па господине претседниче много су важније школе, у коЈима се васпитаве омладина, од казнених завода у којима су робијаши који су се огрешили о законе. — ОваЈ, внаш, ти си Још млад па треба да знаш да Је преча хал»ина од кошуље. — Како то г. претседниче? зачуди се оваЈ. — Па знаш у школу више не може се вратимо а оваЈ у апсу може и да биднв — одговори

ВОЛТЕР И ЖЕНЕ У једном друштву седео је и Волтер. Чекало се на долазак једне врло интелигентне жене. Кад она дође, неко запита Врлтера: — Но, како вам с« свиђа ова отмена жена? — Лепа је и млада: Још да је и глупа, била би савршена жена!

Добро га погодио Када је Жирарди пробао у Једном бечком позоришту, салете га Једном неки фотограф аматер и пружаЈуКи му његову слнку, речв му: — Реците уметниче, зар вас нисам сјајно погодио? — СЈаЈно заиста, одговори Жирарди, ни кап ме не би тако добро логодила!

КАД ХОЋЕ ОРИГИНАЛ Адалберт Малковски некада врло чувен глумац, долазио је на поједина гостовања увек са неким екстравагантностима. Тако је У Једном позоришту у Минхену тражио да се »Фауст« у коме је играо главну улогу, одигра у старом оригиналу који је био знатно дужи. У шест сати по подне, претстава је почела. У осам сати све у пуном одушевљењу. У десет сати, одушевљење се охладило. У једанајест сати, први преморени посматрачи отидоше. У пола дванајест у сали је остало још само неколико истрајних посматрача. У дванајест сати, позоришни интендант приђе у паузи Малколском и рече му пружајући велики свежањ кључева: — Ја више не могу да се уздржим од спавања, рече му он, и идем куКи, а ви, будите тако љубазни па ако и сами дочекатд крај, изволите закључати сва вр^ та позоришта, а Ја Ку ујутру п* слати по њих. Хвала.