Bogoslovlje

позна мудрост, која je за човека била сакривена и фактички je се открила салю од времена појаве Христове на земљи; помоћу филозофије пак, или науке, човек може да нафе у Хришћанству једини разумни пут ка потпунол! остварењу евога правог казначења у свету. Због тога je разумљива жеља хришћанских црквених учитеља, који су увек били искрени пријатељи науке, да виде јединство хришћанства са филозофијом. Ову своју жељу они су нарочито јасно изразили, речима св. Григорија Ниског : яшбаусоувггсо roivccv той Biöv fô>v ypiGiiavcôv трбяос cpiXôcocpeç, т. j. да филозофија буде васпитним, руководним путем хрпшћана 1 ). Хришћанство гледа на истинску филозофију или науку као на један од најважнијих путева духовног живота човековог. Тај пуг упознаје човек са непходнол! потребол! оправдања и помаже му озбиљно у томе, водећи га правилним путем ка достигнућу крајњег, правог циља егзистенције, према речима тог, истог црквеног, учитеља: „яйоа cpiXoao.cpîaç ôôôç ôiKaiodévpç outcüç èeti\ôôôç Kcd яро; ôp-ftôv ayei réXoç“.

') I Тим. VI, 20.

Д-Р Т. ТИТОВ.

Наставиће ce

У првом броју „Богословља“, у приказу Догматике Др-а R. Seeberg-a од Др-а Т. Титова треба исправите две веће штампарске погрешке: 1) на стр. 9—lo одоздо штампано je: „а што се фактички само путем и т. д., а треба: .а што се фактички познаје само путем ...” и т. д. 2) на стр. 99 ред 6 одозго штампано je: .од 80 година...“, а треба г „око 70 година ..

152

„Богословље“