Bogoslovlje

Као што се види из регистрирања ових дела у књизи г. Микијеља (стр. VI—VII, 16—17, 70—71, 73—77, 97—98, ЮЗ, 104—110, 114 —115, 129 —131, 139—140, 147—149 и др.), он зна по наслову већи део ових радова, а неке од њих je непосредно искористио (види стр. IV]. У цело] овој литератури тако су широко, дубоко, разнострано, научно-критички и детаљно разращена сва могућа питања у области хришћа ске књижевности I-1I вв., да je сада тешко рећи чега било новог. И стварно, у кшизи г. Микијеља нећете наћи ничега новог, чега не би било у ранијим страним радовима. Његов се задатак управо сводио на то, да дй compendium оног, чега има у најновијој страној литератури по овом предмету, при чему се старао, како напомиње, да изнесе „сва мишљења модерних критичара, која су му била позната, и доведе их у узајаму везу, колико му je било могуће“, a уједно да упути читаоце „на богату књижевност страних народа и тиме их што више заинтересује за изучаванье квьижевности апостолског века“ (стр. IV). У том погледу његов збдатак je био олакшан тиме, што у страним патролошким делима, као нпр-. Bardenhewer’a, Kihn’a, Њшаск’а и др., може да се нађе збир разних мишљења паучника о питањима из литературе апостолских мужева са критичким примедбама о њима и указивањем научне литературе о ньима. На тај начин ни овде богослов специалист неће наћи у књизи г. Микијеља ничег новог и пнтересантног у поређењу са страним патролошким радовима. Но ипак ова књига није без вредности и користи за оне читаоце, који се интересују историјом хришћанске књижевности старога доба a немају могућности и воље да се са њом познају преко стране литературе, и још више за ученике наших виших и средньих богословских школа. До данас у Србији није било оваквог систематског и у широком размеру замишљеног дела о апостолским мужевима и уопште о хришћанској књижевности стгрих векова. После слабог покушаја Ст. Веселиновића (стр. IV) књкга д-р Микијеља je први на српском језику специјални рад ове врсте, и то повећава њену практичку вредност. На жалост, мора се признати да у књизи има много недостатака од већег или мањег значаја, за које je кривица делом до издавача (кшижара Г еце Кона), а поглавито до писца. I. Пре свега пада у очи крајња непажња при коректури; свугде, од првих до последњих страна, има многобројних штампарских погрешака, нарочито у страним, грчким речима. Нема

197

Оцене и прикази