Bogoslovlje

било за њега само један бајаги предлог прекидања везе са Римом, већ ce je заиста радило о фактичном религиозном саблазну у очима патр. Фотија 1 . После реченог, тврђење Реrrone-a 2 , да je патр. Фотије то питање потегао, да оправда своју „схизму“ ида се освети за осуду папи Николи I јест инфекција „impotenti furore“! Ми сматрамо за потребно свратити пажњу јоште на један израз св. патријарха Фотија, који он употребљује, када говори о исхођењу св. Духа од Оца а то je: »ек p,ôvou топ I latpo'« т. j. да Дух свети исходи „од јединог Оца“ 3 . Таквог израза (буквално) ми не нађосмо код других св. Отаца Источне Цркве, али сличан томе термин употребљује св. Атанасије Велики и св. Јован Дамаскин. Св. Атанасије Велики у свои спису „Sermo contra Latinos“ чију припадност св. Атанасију Migne без реалних доказа пориче између осталог пише : „Први и једини (p.6voç) узрок Сина и Духа јест Отац“ 4 . Св, Јован Дамаскин у свом знаменитом дјелу „De Fide Orthodoxa“„ говорећи о исхођењу св. Духа од Оца кроз Сина пише: „јер Отац je једшш (p.ôvoç), узрок“ 5 . Знаменита руски богослов Болотов у класичним својим „Тезама о Filioque“ (Thesen über das ~Filioque“) 6 прави разлику између „догмата“ и „теологуменона“ и сматрајући садржином догмата „истину“ (das Wahre), а теологуменона „вјеројатност“ (das Wahrscheinliche) 7 он сматра споменути израз патријарха

1 , Photius hat mit seiner Urgirung der Aenderung des Symbols durch das Abendland nicht eine Machination vom Zaune gebrochen : er hat den Thatbestand übertrieben, d. h. falsch oder irrig generalisirt ; soweit derselbe zu Recht bestand, ist est für ihn jedoch kein blosser Vorwand gewesen für den Bruch, sondern hat es sich für ihn um ein wirkliches religiöses aicàvôaXov gehandelt“. Lehrbuch der vergl. Confessionskunde 1. Bd. s. 321.

2 Demum sopitam fere harn; controversiam impotenti furore Photius excitavit, ut suum cohonestaret schisma ulciscereturque damnationem a Nicolao I. contra se prolatam“. Praelectiones Theologicae, edit. XXI. vol. IV. Ratisbonae 1854. p. 324.

3 Migne, s, g. t. 102, col. 396, 725 и 393. Ha посљедњем месту св. Фотије тврди, да je и св. Григорије Двојеслов учио, да Дух св. исходи од једпног Оца (ёк топ Xlarpibç pôvou).

4 »Прт-coç atTio; Kai p.ôvoç 6 ПатГ)р той Yioö ка£ топ rivEuiiaTOÇc. Migne, s. g, t: 28, col. 829.

5 »Màvoç y«P ataoç ô Патгјр«. Migne, s. g. t. 94 col. 849.

6 Revue intern, de Théologie, Heft 24, 1898. s. 681 —7)2.

7 „Der Inhalt des Dogmas ist das Wahre, der Inhalt des Theologumcnons nur das Wahrscheinliche“, ib. s. 682.

223

Св. Фотије патријарх цариградски