Bogoslovlje

je требала да се заснива на образовању ума и на мишљењу. Где би пак ради учвршћивања морала била потребна и релиза, њу je требало изучавати ван школе; требало je изучавати у храмовима 1 ). Васпитни план маркиза де Кондорсеа био je израз новога схватања света и живота, које je било у потпуној супротности са античким и средњевековним последом на свет. Он je одстранио религиску наставу из школе, али само за кратко време. Наскоро, под управом Наполеона Бонапарте, религиска настава била je враћена у школу, ј ер се видело, да се сама морална настава не би могла одржати. Али борба противу религнске наставе није престајала у Француској ни после тога. Она се настављала и даље, и број њених присталица у духовном вођству францускога народа растао je непрестано. Ово je избило нарочито после оснивања треће Француске Републике (1871 год.). Радикална политична опозиција, која je била онда предузела државно вођство, ни je хтела да се служи црквеним и монархистичким традицијама. Она није хтела да се наслања на старо друштво, које je још и увек налазило ослонца у црквеним круговима, па се стога оградила и од религије. Тако je новим школским законом (1882 год.), на место религиске наставе, заведена у Француској морална настава. Француски министри: Пол Бер и Жил Фери, тражили су, да се у новој школи учи морал, који неће зависити од религије, већ од човекове савести 2 . Па ипак ни њихова просветна политика није била противу религије. Она je била само противу цркве или, боље рећи, противу језуита; била je „антиклерикална, али не антирелигиозна“ 3 . Религиске истине: Бог и бесмртност душе, задржане су у Француској и у моралној настави. Оне су задржане као идеје у смислу природне религије, и служиле су као последња санкција етичким системима. Увођење моралне наставе по школама у Француској значило je пре државну незаинтересоваиост према религији, него пропагирање атеизма. Оно je обележено као уједиљавање и

1 Marquis de Condorcet, „Rapport et projet de décret sur l'organisation générale de Г instruction publique*, ed. G. Compayré (Paris 1883) p. 27, 36, 75 et 119-120.

2 Упор. .Discours parlementaires“ (Paris 1882) p. 376.

3 P. Seipel, .Les deux France et leurs origines historiques“ (Lausanne Paris 1905) p. 383,

283

Борба противу религиске наставе