Bogoslovlje

Вуканов. 1 ) У Дечанима je Савд II насликан, вище Стефана Првовенчаног тако да чини трупу са осталим синовима Стефановим, Радославом, Владиславом и Урошем. У све три лозе поред слике Савине налазе се натписи. У Грачаници натпис гласи:,, Сава архиьепнскопа, ешь Стефана прьвовЪнчаннаго крала“ 2 ), у Патријаршији Пећској : „Сава архиепископь сьщь првов+шчанго крала Стефана“ 3 ), у Дечанима: „Светы Савэ.к.“ 4 ) За нас je нарочито важно, што се баш у Грачаници налази натпис, у коме се каже за Саву II да je син Стефанов. У Грачаници je, као што рекосмо, најстарнја лоза Немањића. Она je тамо постала не много после 1314 год., дакле нешто више од четрдесет година пт смрти Саве II (f 1371). Тешко да би се већ тада заборавило, у каквом je сродству био Сава II са Стефаном Првовенчаним. На крају ца додамо, да je живопис манастира Грачанице из времена оснивања. 5 ; 6) У свима летописима и родословима, ако се говори о синовима Стефана Првовенчаног, говори се и о Предиславу (доцнијем Сави II) као сину Стефановом. Стзрији летописи, њпх шест на броју, као што je познато, проистичу из летописа, посталог последњнх деценија XIV века. Изузимајући врхобрезнички с ) сви они имају приближно исти текст на оном месту,

1 ) У Грачаници : „Стефань* (Narodna Starina 2, 1923, 100), у Патрнјаршији Пећској : „Стефань кнез“ и у Дечанима: „СтЬфань кнЪзь“ (Записи и натписи 6, 1926, 74 бр. 9867). На све три лозе кнез Стефан je у непосредној блнзини Вукановој. Због тога je највероватније, да je то Стефан, син Вуканов (О Стефану : Ил. Руварац, Вукан, најстарији син Стефана Немање и ВукановиЬи, Годишњица 10, 1888, 5—9), ане Стефан, син крал.а Владислава 1 (о тему знамо по ј едно ј повељи манастира Есфигмева, која још није у цслпни издата. Ст. Новаковаћ, Законски Споменицп 533).

2 ) Љуб CiuojaHoeuh, Записи и натписи 6, 1926, 75 бр. 9873.

3 ) Ibidem,

“<) Ibidem. Како се на Лозама Немантћа у Грачаници и Патријаршијн Пећској Сава 11 не назива светим, то значи да je он проглашен за свеца између 1346 и 1348. год. Над гробом Саве II у храму Св. Спаса Патријаршије Пећске истина стоји; ,йспен!е светому Саввы второму, архГепископу третьему“ (Ibidem), али та j je храм обнављан 1634 год. (А. Гилъфердангъ, Бссгия, Герцеговина и Старая Сербlя 1859, 173).

5 ) В. Марковпћ, Православно монаштво и манастири у средњевековној Србији 1920, 93. И Марковић погрешно наводи, да je Лоза Немањпћа из познијих времена. Упор, критику Вл. Р. Петковића (Прилози за књижевност, језик, исторнју и фолклор 1. 1921, 167).

6 ) Споменик 3, 98.

340

„Богословље