Bogoslovlje

Родослови 4 ) стављају Предислава на четврто место 2 ). Изузетак чини загребачки родослов 3 ), по коме je Предислав трећи син Стефанов 4 ). Као што се вид и, старији летописи постали последње четврти XIV века, знају за Предислава као за другог сина Стефана Првовенчаног, и велика већина млађих летописа узима да je Преднслав други син Стефанов. Родослови, постали нзмеђу 1402 и 1431 год., сви, осим једног, држе Предислава за последньег сина Стефановог. Само два летописа и један родослов сматрају Предислава за трећег сина Стефановог. Како савременн записи нзрично кажу, да je краљ Уронт I најмлађи син Стефана Првовенчаног, то значи да Предислав може бити други или трећи син. А како се он јавља као други син Стефанов у најстаријем до сад сачуваном летопису, то je највероватније да je он био други син Стефанов. Он je по свој прилици син православие

') Родослови су се вероватно развили из Лоза НемањиЧа и поменика. По нашем миш.ъен.у, најстарији je онај родослов којн почиње Бело.« Урошем, а завршава се деспотом Стефаном (4. Поповъ, Изборникъ славянскихъ и русскихъ сочинешй и статен внесенаыхъ въ хронографы русской редакцш 1869, 37—38. St. Novaković, Članci hronografa i trojadnika о Srbima i Bngarima, Starina 10, 1878, 59 Хронографн; Вукомановнћев, Гласник 10, 264—265; жатомшиљићски, Гласник 32, 256 257 ; лепавински, Споменик 38, 100; митрополита Михаила, Споменик 15, 14; фрушкогорски, Споменик 19, 50 —51). Та j je родослов морао постати за доба деспотовања Стефана Лазаревича (1402—1427). Константин Костенскн унео га je у Биографпју Стефана Лазаревича (Гласник 42, 1875, 256—257) и додао му познате редове о сродству НемањиЧа са Константином Великим по Константиново) кЧери Констанцији, удатој за Ликиннја (Fr. Rački, О slovjcnskoj chronografiji srcdnjega vieka, Rad 13, 1870, 223—224). St. Novaković, Gradja za srpskog Ijetopisca, Starine 9, 1877, 67. Сима H. Томик, Летописи и родослови у српској књижевности, Просветни Гласник 1888, 934 —935). Од тог најстаријег родослова постали су сви остали родослови (Ил. Руварац, О кнезу Лазару 1888, 237). По том родоелову узимају остали родослови да je Предислав четврти син Стефана Првовенчаног.

3 ) Врхобрезнички (Споменик 3, 100), Шафариков (Споменик 3, 102). Руварчев (Споменик 3, 105), ПејатовиЧев (Споменик 38, 125), малени (Staine9,9o), карловачки (Pamâtky 60), Пајсијев (Летопис Матице Српске 150, 81 г) -

3 ) За гьега je Новаковик пзнео мишљење да je најближи прототипу родослова, посталом у мрвој четврти XV века (Gragja za srpskog Ijetopisca, Starine 9, 65—70).

J ) Starine 9, 76.

342

„Богословље“