Bogoslovlje

Агапету I. фигурпра и Αναστάσιος πρεσβύτερος καί δευτεράριος μονής του αγίου φιλίππου του εν τψ βρεφοτροφείψ υπέγραψα bià τό μή παρείναι τόν ηγούμενον (Mansi VIII col. 906 sq). Манастирскп впкар био je несумњпво и пнтеримистпчкп водптељ манастирске управе за време седпсваканцпје. Исти je редовпто узиман из средине најспособнијнх чланова ыанастирског братства, којп се пре тог у разним одговоршш манастпрским функцијама опробалп и тако имали прилике и могуКности да се са свиы гранама ыанастирске управе упознају. О начину постављања манастирског впкара не сазнајемо нпшта из пзвора ; свакако je викар с обзиром на поверљиви положај према настојатељу био именован непосредно од манастирског настојатеља без суделовања сабора манастирског братства. Именовање впкара ннје подлежало потврди од стране надлежног епископа, ј ер се нигде не спомшье на местнма, где се говори о јурисдикцији епископа над манастирима. Манастирскп викар пмао je веома угледан и утицајан положај, како у тако и ван свог манастира, и не ретко je долазио на положај настојатеља (cf. нпр. впкар Sophronios, који je после 15 годпшњег впкарпјата постао настојатељ маиастира св. Теодосија вел. киновпјарха у Палестшш, Cyrill i vita о. Theodosii ed. Usener p. 112). У црквено манастирској хијерархпји прво место после манастирског викарэ заузима апокрисијар (άποκρισιάριος). Апокрисијарп спомнњу се често y констптуцнјама позноримскпх императора, први пут у конституции царева Леона I. и Антемија од год. 471 (Cod. Just. I 3, 29) а нарочито у конституцпјама цара Јустпнпјана nov. 98 с. 1 (ed. Zach. II 9), nov. 100 с. 5 (ed. Zach. II 25), nov. 155 c. 36 и c. 42 (ed. Zach. II 320 и 324). Положај и звање апокриспјара захваљује свој постаиак несумњпво све строжијем спровођењу манастирске клаузуре, која je манастпрским монаспма онемогућавала да остављају своје манастнре и одржавају спољашњи саобраћај, тако да je за одржавање веза манастпра са спољашњим светом и за обављање из овог саобраћаја проистичућих агендп морало бити креирано посебио манастпрско звање. Из података споменутих царских констнтуција те вести садржаних у жптијима светитеља монаха као и из протокола икуменско синодалних расправа може се са приличном тачношћу и потпуношћу реконструисатн круг рада апокрисијара. Функцпје анокрисијара састојале су ce y обављању спољашњпх манастирских

270

Б о го ело в ље