Bogoslovlje

настпре на ЈурисдикционоЈ територији Јерусалимског патриархата, који носи титулу_ αρχιμανδρίτης или έξαρχος 1 . Генеза овог монастичког звања ни Je јасна ; постанак ове функцпје изгледа да се выше своди на инициативу епископа шефа дотичне Јурисдикционе области него на инициативу самих манастира исте области. Жестоки теолошки спорови и борбе у Цариграду и Палестини дали су повода црквеним шефовпма овпх области да у интересу свог црквенополптичког становишта створе спецпјалан орган, коме би могли поверити непосредан канонички надзор над манастприма свог подручја, као што Je то евидентно из мере Јерусалимског патриЈархата СалустиЈа (486 —494), којп Je врховни надзор над свим манастприма Палестине пренео на игумана. Марки Јана (ό πατριάρχης Σαλλοΰστιος τόν ανωτέρω μνημονευθέντα αββάν Μαρκιανόν αρχιμανδρίτην των μοναχών πεποίηκεν Cyrilli vita s. Sabae ed. Cotelerius., Eccl. gr. mon. 11l 261). Тако Je ова установа ввдпег надзорнол органа над манастирима Једног истог црквеноправног подручја, Koja Je била као нека врста међуинстанције између надлежног црквеног шефа и подручних му манастира, постоЈала Још пре Халкедонског икуменског концила. У Јерусалимском патриЈархату био Je оваЈ надзор већ од почетна дуалистички организован, и то с обзиром на две врсте устроЈства : за лавриотске и киновитске манастире 2 била су конституисана два посебна архимандритата или егзархата. Комбинација оба архимандритата у ЈедноЈ личности Јавља се само једном за владе патриЈарха јерусалимског СалустиЈа, када Je МаркиЈан обе функције вршио.

1 ’Αρχιμανδρίτης првобитно означава предстојника једног манастира, шефа мандре (μανδρα) или овчијег тора те je као термин синониман терминима ηγούμενος, који се највише употребљује, и οίββάς. Од средине V. стоп, терминима αρχιμανδρίτης поред дотадатьег значења добија и ново, спедијалпо значење шефа манастнрске провинције, У овом терминолошком значењу употребљује се αρχιμανδρίτης y хагиографској литератури VI. стол., док у државним закондма и у протоколима црквеиих сабора у VI. стол, постоји за означење новог манастирског звања и достојанства термин εΕαρχος, који у каноничкој терминологији служи истина сасвим ретко —за ознаку епископа вишег стелена: £βαρχος τής επαρχίας Gan. Sardi 6 и έΕαρχος τής διοικήσεως (врховни митроолпт, архиепископ, патријарх) Can. Chalc. 9.

2 Лавриотски манастири имају идиоритмичкп карактер живота, док су киновитски манастири организован у правду заједничког живота монаха који припадају истој заједници.

273

Правнп положа] и организацпја грчкпх манастира

Богословље