Bogoslovlje

с том разликом, што je старосповен. ь било уже и мекше данашњега. Сличай пзговор постојп и у срп. хрв. диалектима, наир., у Белопавликским селима Мартиники, Глизица, Дон>е Село : д’ене а с, ноке а с, опене а к, ле а сно, у Пыперима : денёс, нокёс, опёнек, пспор. нсточ. бугар. у Ловенском говору 1 : ден, лесни, нес (дьньсь), нуштёс. Такав карактер изговора полугласника говори само за то, да би старо црквено-словенски језик у наредној периодп свога живота пре развио особине српско-хрватског, него бугарског језика : полуглас би прешао пре у а, него у е. Свакако, ако не би био изолован, не би ушао у сферу неточно-бугарске вокализацпје, дакле, оних диалеката,- у којима се полуглас замен>ује са о 2 . Што се тиче постојања у бугарском језику трупа -чер и -чър, којим у старо црквено-словен. језику одговара трупа чр ь-, она се такође не може узети као доказ, да je у основи •старцркв. словен. језика легао бугарски диалекат. Старо-цркв. словен. чрьнъ одговара староинд. kršnas, старопруск. kirsnan, дакле, прасловен. могло je бпти *сьгпъ. Сам начин писања у споменицима чрь место чьр- изазива сумњу у правилности •оцртавања народног изговора. У време појаве писмености у •овим случајевима могао се чути сасвим умекшани ч’ь, сличая руском књижевном изговору у речима: ч’ерв, ч’аша. Али je то била, вероватно, периода, када се у јужнословенским језииима развијала палатализација јача од оне, што je била код Источних и Западних Словена. Састављач je ту умекшаност означио, и преписивачи су то схватили као правило, иако се ова трупа развила доцније у цр. Солунеки и уопште македонски говори -сведоче о таквом прелазу : църно, цървено, цревата. Само у источним бугарским говорима постоји трупа -чер- : черно, червено, черви, чърна. Али и у овим говорима, например, у малотрновском и хасковском постоји трупа цър место чер : църно, цървено, църните, цървена 3 . Трупа чр —ни je подесна за изговор у словенским језицима, нарочито после ишчезавагьа ь ; зато je ч морало да пређе у ц, док je остало у оним словенским језицима, где се после ч налази самогласник : рус. черный, червь, черта, чертить ; пољск. czarny. И у српско-хрватском језику сачувало се ч у оним речима, где се после овог сугласника изговара а : чаробан, чарати,очаран, чарна гора, чара, чаркати < * čbrati или у диалектима ê: cêrni 4 .

1 Цоневъ. За источнобългарския вокализамъ,. стр. 27

2 Drinoy. Archiv für slav. Philol. V. 370. Kalina, Studya nad historijq jçzyka bulgarskicgo. I, стр. 191. Облакъ. ibid. стр. 551.

3 Исп. Облак, ibid. П. А. Лавров, ibid,

4 вид. St. Ivšić. Današiii posavski govor. Zagreb 1913, стр. 176.

293

Нарооност старо-црквенословенског језика