Bogoslovlje

задржава на незнању инемару, на недостатку пастирске ревности. У посланици од 19-11-1765 год. нише; „Мнози во священически чинъ годаются не за ино что развТ да бы го дансодаяшя (т. ј. намета и пореза) свободился и т»нТ прикормите имТлъ а никаковагш должнагш звашю священническом» искйства и вТжества им»тъ, но ниже и знаютъ что то священное писаше есть развТ всякою и найпослТднбю книг» написанию сященнымъ писашемъ быти в’Ьрбющимъ проповТдйютъ“. Па наставља: „Первое желаютъ поставитися (т. ј. да се рукоположе), а потомъ учитися об'Ьщаютъ“. Због тога, природно, они нису у стању да врше пастирски рад онако како би митрополит желео. Али je зло join и веће што поред њихова „неискбства“ долази и „нерад-Ьше“ (немар), како вели писац у поел, од 26 VI-1753 год. Тако, пре свега, немају ни књига; неће да их набаве. У поел, од 18-Х-1763 год. помиње се које то књиге немају: Ноыи ЗавТтъ съ Еуаггелlемъ и Апостоломъ, Катихисlсь, Десятословlе, Литйрпаръ и Требник ъ. Ради тога и не врше правилно обреде. Крштење, на пример, не врше помоћу погружавања; чак и немају прописне крстионице. 1 Што je најгоре, тај немар се показује и у томе што ови и у цркву не одлазе, не читају правила (вероватно, правила за служење св. Литургије), не служе св. Литургију, ~но многажди звонетъ а въ церковъ не ходятъ“; народ дође у цркву каткад, а свештеника нема. Благодарећи томе немару многа лица умиру некрштена; другн опет умиру без исповести и причешћа. 2 ) Такво стање побуђује митрополита Ненадовића на једну интензивну акцију, коју он, како видимо из посланица, не прекида до своје смрти, управо, према овим посланицама, до 1766 год. Два су зла која он има стално пред очима; незнање и порок; борба противу та два зла, то je његова главна брига, без обзира на све спољне неприлике које морају њега највише да притискују. Према овоме ce оријентише цео његов пастирски рад о коме нам говоре посланице. Издају се у ову еврху директне наредбе. Имамо о томе и других доказа, али можемо узети само неколико случаја, опет из синодалног протокола његова времена. Ту се, на пример, одређује казна (одлучење од цркве) за световњаке који не долазе у цркву, не исповедају

1 Поел, од 26-VI-1753 г.

8 Исто.

Посланице Митрополита Павла Ненадовића (1699 —1768)